Амерички председник Доналда Трампа поново је заоштрио трговинску политику: уводи царине до 100 одсто на одређене увозне лекове, док истовремено мења режим опорезивања метала, у покушају да се санирају последице прошлогодишњег тарифног експеримента који је оборен пред судовима.
Нова рунда мера долази тачно годину дана након Трамповог "Дана ослобођења", када су уведене широке "реципрочне царине" широм света. Тај потез је, међутим, у фебруару поништио Врховни суд САД, чиме је отворен пут за повраћај око 166 милијарди долара већ наплаћених дажбина.
Сада Бела кућа покушава да врати изгубљено, али селективније и уз јаснији политички циљ.
Највећи удар односи се на фармацеутски сектор. Према новим правилима, страни произвођачи патентираних лекова мораће да пристану на снижавање цена за америчко тржиште и да пребаце производњу у САД. Они који испуне оба услова избећи ће царине, док ће они који учине само делимичан корак бити суочени са стопом од 20 одсто. За компаније које одбију сарадњу, предвиђена је максимална казна – царина од 100 одсто.
Ипак, Вашингтон оставља простор за политичке изузетке. У оквиру споразума са Европском унијом, Јапаном, Јужном Корејом и Швајцарском, царине на брендиране лекове биће ограничене на 15 одсто. Са Великом Британијом је постигнут посебан договор којим се британским произвођачима гарантује нулта стопа у наредне три године, уз обавезу улагања у производњу на америчком тлу.
Паралелно, Трамп је ублажио део мера које се односе на метале. Царине на производе са значајним уделом челика, алуминијума и бакра смањене су на 25 одсто, док су потпуно укинуте за робу са минималним садржајем метала. Истовремено, задржана је висока стопа од 50 одсто на основне сировине, али уз промену методологије: убудуће ће се царина обрачунавати према продајној цени у САД, а не према декларисаној вредности увоза, за коју власти тврде да је често била вештачки снижавана.
Администрација тврди да тиме поједностављује компликован систем који је годинама оптерећивао увознике и отварао простор за манипулације од индустријских компоненти до свакодневних производа.
Промене долазе у тренутку додатног економског притиска, јер рат са Ираном већ подиже глобалне цене енергије и сировина. Управо због тога, део америчке пословне заједнице упозорава да би нова рунда царина могла додатно да погура инфлацију.
Америчка привредна комора оцењује да ће мере у фармацеутском сектору директно повећати трошкове здравствене заштите за грађане, док ће измене у металном сектору додатно оптеретити индустрију, грађевинарство и енергетику – гране које су већ погођене скупљим инпутима и поремећајима у ланцима снабдевања.
Трговински саветник САД Џејмисон Грир оцењује да су претходне мере већ натерале компаније да преселе производњу у Америку и приморале партнере на уступке.
"Најбоље тек долази", поручује Грир, уз тврдњу да ће нова политика додатно ојачати домаћу индустрију и ланце снабдевања.