Економија
Долар на странпутици: Кина и Русија шире мрежу за употребу дигиталних националних валута
Развој националних дигиталних валута треба да омогући још ефикасније финансирање билатералне и мултилатералне трговине, уз заобилажење америчких финансијских замки
Кина је у четвртак проширила број оператера у оквиру мреже за употребу дигиталног јуана са 10 на 22. Првобитну мрежу оператера чинило је 6 државних комерцијалних банака, две националне акционарске комерцијалне банке и две интернетске банке уз подршку Ант групације и компаније Тенцент. Сада је међу оператере у поменутој области укључено 7 националних комерцијалних банака у акционарскм власништву и 5 градских комерцијалних банака.
Најновији потез има за циљ да подстакне стабилан развој дигиталне валуте, побољша доступност њених услуга и одговори на јавну потражњу за безбедним, практичним и ефикасним услугама дигиталног јуана", навела је у саопштењу Народна банка Кине, најављујући да ће наставити да шири број оператера како би, као је наведено, подстакла шире учешће тржишта и подржала иновације.
Кинези почели да обрачунавају камату на депозите у дигиталним јуанима
Нови оператери уведени су након што је, јануара ове године, почела да се зарачунава камата и на штедне улоге изражене у дигиталним јуанима. У Кини сматрају да је ова промена значајно ојачала подстицаје финансијским институцијама да усвајају дигиталну националну валуту.
Дигитални јуан покренут је 2020. године. Осмишљен је да опонаша готов новац као средство размене на које се не зарачунава камата.
Међутим, оператери су у јануару ове године на новац у "дигиталним новчаницима" почели да зарачунавају камату по истој стопи као да се ради о стандардним штедним банковним рачунима.
Прмена која је почела да мења рачуницу банака
Лу Фејпенг, истраживач у Поштанској штедионици Кине, рекао је да је ова промена изменила рачуницу за банке које учествују у систему.
"Раније су банке имале ограничен подстицај да промовишу дигиталне новчанике, јер би средства излазила из њихове депозитне базе, уз потребу за значајним улагањима у технологију и обуку запослених", навео је Лу у изјави за кинески лист "Чајна дејли".
"Сада се депозити у дигиталном јуану рачунају као обавезе у билансу стања, а банке могу да остваре разлику између камате коју исплаћују и прихода које могу да генеришу пласирањем тих средстава", додао је он.
Лу је такође истакао да се очекује да ће могућност остваривања камате повећати употребу међу грађанима, посебно за свакодневна плаћања и штедњу мањих износа.
"За разлику од готовог новца, који не доноси принос, депозити у дигиталном јуану сада нуде скроман принос, уз потпуну ликвидност и државну гаранцију", рекао је он.
Кумулативна вредност трансакција у дигиталним јуанима 19,5 билиона
Према подацима Народне банке Кине, до децембра је кумулативна вредност трансакција у дигиталном јуану достигла 19,5 билиона јуана (2,8 билиона долара), док су појединачне трансакције износиле 3,57 милијарди јуана. У истом периоду, апликација дигиталног јуана имала је 230 милиона личних и 19,08 милиона корпоративних новчаника.
"Ово проширење у складу је са смерницама из 15. петогодишњег плана (2026–2030), да се стабилно развија дигитални јуан, што представља помак у односу на претходни план, у коме је нагласак био на опрезном унапређивању истраживања и развоја дигиталног јуана", навео је лист "Чајна дејли".
"Са очекиваним значајним растом броја корисника и обима трансакција услед ширења мреже оператера, Тјен Лихуи, професор финансија на Универзитету Нанкај, оценио је да ће се примена дигиталног јуана проширити са већ успостављених канала малопродаје и јавних услуга на финансирање ланаца снабдевања, прекограничну трговину, зелене кредите и плаћање комуналних услуга" наводи "Чајна дејли".
Управо се у прекограничној трговини крије један од најзначајнијих разлога за експресно увођење дигиталног јуана.
Развој националних дигиталних валута у Русији и Кини треба да омогући финансирање билатералне и мултилатералне трговине, уз заобилажење америчких финансијских замки, нарочито оних у систему SWIFT.
Русија ове године уводи дигиталну рубљу
Пробни пројекат увођења дигиталне рубље траје од 2022. године и тренутно се налази у фази тестирања, па су, према информацијама Банке Русије, основне трансакције у дигиталним рубљама доступне само ограниченом броју учесника.
Почетак примене дигиталне рубље планиран је за септембар ове године. Највеће банке и трговинске компаније у Русији биће у обавези да обезбеде инфраструктуру за трансакције у дигиталним рубљама, док ће грађани дигиталну рубљу користити добровољно.
Русија је на неки начин била приморана да убрза пројекат увођења властите дигиталне валуте, будући да је изложена санкцијама Колективног запада.
Са друге стране, Европска унија и САД такође раде на увођењу својих дигиталних валута, али далеко инертније и спорије. У првом случају увођење дигиталног евра је у фази припреме, али уз доста бирократских зачкољица и опреза, а у другом случају читав пројекат прати изостанак јасног плана примене.
Live
