Тржишта капитала на испиту: Зашто су индекси кинеских берзи отпорнији

Кинески економски систем показује релативно високу отпорност на светске геополитичке и економске потресе, пре свега због великог унутрашњег тржишта и снажне и притом просвећене улоге државе у управљању економским циклусима.

За разлику од високоотворених економија, зависних од спољне тражње, Кина може да се ослања и на растућу домаћу потрошњу, као и инвестиције, али у условима сложених и затегнутих геополитичких односа такође може да буде прибежиште страних улагања, као што је сада случај.

Један од кључних фактора стабилности је способност државе да брзо реагује фискалним и монетарним мерама, укључујући инфраструктурне инвестиције и кредитне стимулансе. Поред тога, контролисани финансијски систем омогућава усмеравање ликвидности у стратегијске секторе.

Кина такође има развијен индустријски ланац снабдевања који обухвата готово све кључне компоненте производње, што смањује зависност од спољних шокова у одређеним сегментима. Упркос томе, глобалне кризе као што су финансијска криза 2008. или поремећаји у ланцима снабдевања током пандемије ковида 19 показале су да Кина није изолована од светских токова, али су показале и да је та земља ипак успевала да одржи раст захваљујући великим домаћим инвестиционим пакетима и извозној конкурентности.

Стабилност економије привлачи улагаче

Нешто слично понавља се и током рата који су САД и Израел покренули против Ирана.

"У условима појачаних геополитичких тензија, које су уздрмале глобална финансијска тржишта, релативна отпорност кинеске имовине долази све више у фокус инвеститора, док нестабилност на светским берзама расте. Пораст међународних цена нафте, подстакнут актуелним тензијама, појачао је страхове од инфлације и додатно замаглио изгледе за ублажавање монетарне политике водећих централних банака. Као последица, глобална тржишта капитала нашла су се под снажним притиском. Главни амерички индекси – Dow Jones Industrial Average, Nasdaq Composite и S&P 500 – забележили су пад од око 7,7 до 8,3 одсто током марта. Још већи губици регистровани су у Азији: јапански Nikkei 225 ослабио је за 11,83 одсто, док је јужнокорејски KOSPI пао за више од 15 одсто", наводи кинески лист на енглеском језику "Пиплс дејли", наглашавајући да је, у таквом окружењу, кинеско тржиште показало знатно већу стабилност.

Лист наглашава да су композитни индекси берзи капитала у Шангају и Шенџену у марту забележили осетно мање падове, у поређењу са западним и регионалним тржиштима, као и да је сличан тренд видљив и на девизном тржишту.

Јуан ојачао у односу на долар

Кинески јуан ојачао је за више од један одсто у односу на амерички долар током првог квартала, надмашивши већину других валута изван САД.

Долар на странпутици: Кина и Русија шире мрежу за употребу дигиталних националних валута

Према оцени аналитичара инвестиционе банке "Морган Стенли", кинеско тржиште све више добија на значају као одредиште за улагања.

Лаура Ванг, главни стратег за кинеско тржиште акција, истиче да су стабилност, предвидивост политика и специфичан економски циклус Кине кључни фактори који доприносе њеној привлачности.

"Она наглашава да Кина, захваљујући развоју напредних индустријских ланаца и растућем уделу у високотехнолошким секторима, постепено јача своју позицију на глобалној инвестиционој мапи. Посебно се издвајају такозване А-акције, које су, упркос светским потресима, показале релативно ограничене губитке", наводи поменути кинески лист, уз напомену да су слично мишљење изнели и аналитичари "Голдман Сакса".

Кинески, али и светски експерти сматрају да је један од најважнијих разлога за већу отпорност кинеске економије у текућим изазовима смањена зависности од увоза нафте и гаса.

"Како истичу економисти, током последње деценије Кина је значајно повећала удео обновљивих извора енергије, док домаћи угаљ и даље игра важну улогу у енергетском систему. Ова структура омогућава земљи да лакше апсорбује спољне енергетске шокове у односу на многе друге економије у региону. Истовремено, снажан индустријски систем и отпорни ланци снабдевања дају додатни ослонац привреди. Аналитичари указују да би у условима високих цена нафте посебно могли да профитирају сектори као што су хемијска индустрија заснована на угљу, производња етилена и фосфорних једињења, као и компаније које се баве обновљивим изворима енергије и складиштењем енергије. У светлу растућих ризика и неизвесности на глобалном нивоу, све је извесније да ће инвеститори све више тражити тржишта са нижом волатилношћу и већом предвидивошћу, а Кина се, судећи по актуелним трендовима, све чешће намеће као једна од таквих опција", наводи кинески лист.