Економија
Цене нафте падају, а акције скачу после вести о привременом прекиду ватре у Ирану
Цена сирове нафте марке "брент" пала је на 93 долара по барелу након Трампове објаве о прекиду ватре и иранског обећања да ће поново отворити Ормуски мореуз под својом управом
Цене нафте пале су за скоро 15 посто након што је амерички председник Доналд Трамп паузирао са претњама да ће бомбардовати Иран, а Техеран најавио да ће Ормуски мореуз бити отворен за саобраћај наредне две недеље под управом иранске војске.
Нешто више од сат времена пре истека рока, Трамп је рекао да ће одложити напад на Иран, под условом да Техеран пристане на двонедељни прекид ватре и поновно отварање Ормуског мореуза.
Убрзо након тога, ирански Савет за националну безбедност потврдио је да је прихватио двонедељни прекид ватре – ако се напади на Иран обуставе. Техеран је саопштио да ће мировни преговори са САД почети у Исламабаду у петак.
Тржишта су одмах реаговала иако је исход разговора далеко од извесног, а како ће се мореуз поново отворити и њиме управљати након двонедељног "грејс периода" тек треба да се утврди.
Цена сирове нафте марке "брент", референтне вредности, пала је за 14,4 посто на 93,48 долара, а фјучерси за америчку сирову нафту (ВТА) потонули су за 14,7 одсто на 96,27 долара по барелу. Цене су ипак остале знатно изнад нивоа на почетку рата.
Јапански референтни индекс Никеи 225 порастао је за више од пет посто, јужнокорејски Коспи за 7,5 одсто, хонгконшки Ханг Сенг за 3,1, а кинески индекс ЦСИ300 је скочио за 3,2 процента.
Европске берзе су такође скочиле на почетку трговања, са британским ФТСЕ100 индексом који је порастао 2,6 одсто. Немачки Дакс је скочио за 5,2 посто, а француски ЦАЦ за 4,45 процента. Италијански ФТСЕ МиБ је добио 3,5 одсто, а шпански Ибекс је порастао за 3,5 посто.
"Инвеститори ће одахнути са олакшањем што се предузимају кораци да се рат смири, чак и ако постоје разни елементи које треба пратити како би се видело да ли ће ово довести до одрживе деескалације", рекао је "Гардијану" Џим Рид, тржишни аналитичар у Дојче банци.
Цене злата су порасле за више од два процента на 4.812 долара по унци. Криптовалуте су такође порасле, при чему је биткоин порастао за 2,9 посто на 71.327 долара.
Сол Кавоник, шеф истраживања енергетике у МСТ рекао је Ројтерсу да је мало вероватно да ће се производња нафте и течног природног гаса (ЛНГ) наставити док не буде више поверења у трајно примирје.
"Двонедељно примирје би омогућило пуштање неких танкера за нафту и ЛНГ из Ормуског мореуза на тржиште, пружајући извесно ублажавање притиска на тржиште у мају. Ово неће резултирати већом производњом, већ само ослобађањем резерви ускладиштених на мору", упозорио је.
Прашант Њунаха, виши стратег у сингапурској компанији "ТД секјуритиз" рекао је за АП да се не може искључити обнова ескалације, "али тржишта третирају ово примирје као праву ствар и све укључене стране ће продати примирје као велику победу".
"Гледајући даље, цене нафте се не враћају на нивое пре рата. Ово ће оставити упорну инфлацију као кључну тему о којој тржишта треба да размишљају", рекао је он.
Раније у уторак, америчке акције су нагло осцилирале током редовног трговања. Ес енд Пи 500 је пао за чак 1,2 посто, али су акције порасле на крају трговања након што је пакистански премијер позвао Трампа да продужи свој рок за још две недеље и затражио од Ирана да отвори мореуз на исти временски период.
Цене нафте су скочиле откако су САД и Израел напали Иран крајем фебруара, покрећући сукоб који траје више од пет недеља. Техеран је реаговао затварањем мореуза, кроз који се транспортује петина светске нафте и течног природног гаса, што је изазвало глобалну енергетску кризу.
Live
