Глобалне цене би у првој половини ове године могле у просеку да порасту за 15 до 20 одсто, уколико се настави енергетска криза изазвана сукобом на Блиском истоку, објављено је данас у новом броју часописа Макроекономске анализе и трендови (МАТ). Услед сукоба на Блиском истоку, готово је обустављен саобраћај кроз Ормуски мореуз кроз који се, иначе, одвијао транспорт 20 одсто глобалне трговине нафтом и гасом, а прекиди у снабдевању су довели до снажних колебања цена ових енергената на светским берзама.
Кретање цена нафте и гаса представља један од најважнијих екстерних детерминанти инфлације чији се ефекти одражавају директно и индиректно на општи ниво цена.
"Директни ефекат се сагледава преко непосредног утицаја на пораст трошкова горива и транспорта, док раст цене гаса директно утиче на цену електричне енергије и грејања, нарочито у земљама у којима гас има значајно учешће као инпут у производњи енергије", наводи се у анализи "Спирала макроекономских ефеката енергетске кризе" ауторке Сање Филиповић.
Високе цене енергената директно су довеле до непосредног раста трошкова за домаћинства и предузећа, што је генерисало укупни раст индекса потрошачких цена, посебно у земљама са великом енергетском зависношћу.
Повећање цена енергената довело је до смањења реалног расположивог дохотка домаћинстава, јер је већи део буџета морао бити издвојен за гориво, грејање и струју, што је ограничило потрошњу других добара и услуга.
Цена фјучерса на "брент" нафту је након избијања сукоба достигла највишу вредност 31. марта када је била 118 долара по барелу, што је уједно највиша цена од 6. јуна 2022. године, да би у среду 8. априла пала на 94,4 долара након што је објављена двонедељна обустава сукоба. Непосредно пре избијања сукоба на Блиском истоку, цена фјучерса на "брент" нафту је била око 70 долара, тако да овај раст одражава повећану геополитичку неизвесност и краткорочне поремећаје.
"Брент" нафта је пореклом из нафтних поља у Северном мору, чија је експлоатација нагло расла након нафтне кризе из 1970-тих година.
Физички и логистички посматрано, транспорт ове нафте је значајно повољнији за Европу, него за нафту из других подручја, тако да се њена цена узима као референтна за Европу.
Са теоријског аспекта, цена фјучерса се формира на основу односа између тренутне спот цене, трошкова складиштења и финансирања, као и очекивања тржишних учесника о будућим кретањима цена.
У пракси, међутим, значајну улогу има и премија за ризик, која расте у условима неизвесности.
У поређењу са 2022. годином, садашње цене фјучерса нафте више рефлектују повећани ризик него фундаменталну несташицу на глобалном тржишту нафте.
Тренутно изражена волатиност цена нафте је под снажним утицајем већег броја фактора који из дана у дан позитивно или негативно утичу на очекивања.
На пример, на раст цена делује ескалација сукоба, као и вести о уништавању енергетске инфраструктуре.
У односу на претходни месец, цена гаса у априлу је редукована, упркос томе што је март забележио рекордан раст од 60 одсто. Топлије временске прилике и већа производња електричне енергије из обновљивих извора енергије, тренутно ублажавају потражњу и спречавају даљи неконтролисани раст цена. Ипак, попуњеност европских складишта гаса је нивоу од 28 одсто, што указује на рањивост док се конкуренција са Азијом за течни природни гас интензивира.