Рат на Блиском истоку представља велики шок понуде који ће успорити глобални раст, чак и у најоптимистичнијем сценарију, изјавила је данас директорка Међународног монетарног фонда Кристалина Георгијева у обраћању пред почетак Пролећног заседања ММФ-а и Светске банке који ће се одржати од 13. до 18. априла у Вашингтону.
Она је изјавила да ће раст глобалне економије бити нижи без обзира на евентуално трајно примирје између Сједињених Америчких Држава и Ирана, због већ настале штете по инфраструктуру, поремећаја у ланцима снабдевања и губитка поверења.
"ММФ ће следеће недеље у извештају Светски економски изгледи објавити три сценарија, а у сваком од њих очекује се слабији раст него што је раније пројектовано", поручује Георгијева.
Према њеним речима, сукоб је изазвао снажан поремећај на енергетском тржишту, са смањењем глобалног протока нафте за око 13 одсто и течног природног гаса (ЛНГ) за око 20 одсто, што је довело до раста цена енергије широм света.
Цена нафте "Брент" скочила је са 72 долара по барелу на врхунац од 120 долара, а упркос каснијем паду и надаље знатно је изнад нивоа пре рата.
"Утицај није исти свуда. Земље извозници које нису погођене мање трпе. Највише су погођене земље директно укључене у сукоб и увозници енергије. Важан фактор је колико фискалног простора имају", напоменула је Георгијева.
Упозорила је да многе државе немају довољно новца у буџету нити могућности да се додатно задужују како би реаговале на кризу, а додатних 45 милиона људи ће бити изложено ризику од глади.
Раст цена енергије и хране могао би додатно погоршати глобалну кризу хране, са проценама да би број гладних могао премашити 360 милиона људи.
"ММФ помаже земљама кроз финансирање и политике, а очекује се додатна тражња за подршком од 20 до 50 милијарди долара", сматра Георгијева.
"Не доливајте уље на ватру"
Додала је да више од 80 одсто земаља спада међу увознике нафте, а најрањивије су оне са ниским кредитним рејтингом и високом зависношћу од увоза енергије, као што су земље подсахарске Африке и мале острвске државе.
Георгијева истиче да треба избегавати унилатералне акције држава, контроле цена и извоза и да све мере треба да буду циљано усмерене и привремене.
"Не доливајте уље на ватру", поручила је Георгијева упозоравајући да погрешне одлуке могу додатно погоршати кризу.
Препорука је да се помоћ усмери циљано и привремено, ка најугроженијим групама, уз очување фискалне одрживости. Како је навела, владе су данас у слабијој позицији него током претходних криза, јер су јавни дугови порасли након пандемије.
У том контексту, ММФ упозорава да би централне банке могле бити принуђене на подизање каматних стопа уколико инфлациона очекивања почну да расту, али за сада препоручује опрез и праћење ситуације.
"Земље треба да јачају отпорност и економију, јер ће нови шокови долазити. Најважније је градити стабилне системе и надати се трајном миру", каже Георгијева.
ММФ закључује да ће глобални раст бити спорији чак и уз стабилизацију ситуације, док ће опоравак зависити од трајања сукоба и брзине обнове енергетских токова.
Фонд саветује централне банке да пажљиво прате податке и избегавају преурањено подизање каматних стопа, јер би то могло додатно успорити раст.
Истовремено, упозорава да не смеју дозволити да инфлација измакне контроли, што захтева баланс између опреза и одлучне реакције.
Георгијева је и дискусији проценила да би вештачка интелигенција могла да повећа глобални раст за до 0,8 процентних поена, али и да значајно промени тржиште рада.
"У развијеним економијама, чак 60 одсто радних места би могло бити погођено, што захтева пажљиво управљање транзицијом, навела је Георгијева.