Први месец агресије на Иран оставио је стравичне последице, пре свега, на економије Залива. Редукована је производња нафте и гаса, али и пословање туризма, авијације, логистике, производње и финансијских услуга. Уништена је инфраструктура и бројни производни капацитети које није лако обновити, пише "Бизнис".
Уредник "Макроекономских анализа и трендова" (МАТ) Иван Николић у априлском издању оцењује да процењени дневни финансијски губици током марта износе 700 милиона долара само од нафте и напомиње да је дугорочно изгубљено поверење инвеститора.
"Али као и у сваком рату, док неко губи неко добија, јер је рат многим земљама позитивна екстерналија. Постоје процене да је управо виша цена енергената само Русији обезбедила управо поменутих 700 милиона долара на дневном нивоу", наводи Николић.
Добитници су и САД, као и друге земље извознице нафте, које нису део ове ратом захваћене зоне, попут Канаде, Аустралије, али и оних мањих, као што су Азербејџан, Казахстан, јер су највећи купци њихове нафте и гаса европске земље.
Ормуски мореуз је централна оса око које се прелама читава економска прича агресије на Иран. Затварање Ормуза је директан узрок ценовног поремећаја многих производа. Пажња јавности је иницијално била фокусирана на енергенте, с обзиром на чињеницу да су земље Залива чувене по томе. Међутим, негативан ефекат овог рата на глобалну економију је далеко већи, преноси "Бизнис".
"Ормуз није само нафтни чеп – он је чеп за читав низ индустрија које немају везе са енергијом, али зависе од физичког протока робе из Залива. Зато је питање безбедног пролаза кроз Ормуски мореуз без дилеме услов одрживости Споразума о прекиду ратних активности, који је ступио на снагу 8. априла", сматра Николић.
Према проценама појединих аутора, 10 одсто раста цене нафте редукује глобални БДП за нешто више од 0,1 одсто уз истовремени раст глобалне инфлације за 0,2 процентна поена. Утицај је асиметричан, највише трпи Европа, затим јужна и југоистрочна Азија.
Иван Николић упозорава да рат угрожава и други једнако битан пут светског поморског извоза. Реч је о мореузу Баб ал‑Мандебу, који повезује Црвено море са Аденским заливом, односно раздваја Залив и Африку. Он је важан за промет између Азије и Европе, преко Суецког канала, и за извозе и регионалне токове из Црвеног мора и источне Африке.
Његово затварање изазвало би велике поремећаје у трговању, продужење рута око Африке и раст трошкова, али непосредни удар на глобалне основе енергије био би мањи него код Ормуза. Овај мореуз је витална рута којом Саудијска Арабија шаље своју нафту у Азију, али и за извоз сирове нафте, гаса и других горива у Европу преко Суецког канала или Сумедског (Суецко-медитеранског) гасовода на египатској обали Црвеног мора.
"Европу би истовремена блокада оба мореуза тек увела у економску катастрофу. Кашњење и виши транспортни трошкови додатно би подигли цену увезене робе. Несташице би биле неизбежне. У средњем року би дошло до релокације логистике и новог прекомпоновања ланаца снабдевања. Вероватно, и до трајног повећања трошкова глобалне трговине", сматра уредник МАТ-а.
Расте инфлација док централне банке прате ситуацију
Иван Николић напомиње да је рат већ у првом месецу генерисао инфлационе притиске у многим земљама. У еврозони је у марту измерена највећа инфлација од јануара 2025. године. Међу највећим економијама еврозоне инфлација је осетно убрзала у Немачкој (2,8 одсто међугодишње посматрано, наспрам два одсто у фебруару), Француској (1,9 одсто наспрам 1,1 одсто), Шпанији (3,3 одсто наспрам 2,5 процената).
У марту 2026. године и раст цена у САД-у је био под снажним утицајем енергетске кризе изазване сукобима на Блиском истоку, па су предвиђања да ће са фебруарских 2,4 одсто инфлација увећати за још један процентни поен.
Креатори економских политика прате у којој мери тренутни раст цена енергената утиче на инфлациона очекивања. Централне банке до сада нису реаговале на иницијални удар, који је ублажен и пражњењем стратешких резерви нафте и гаса, али и фискалним одрицањима.
Тржишта тренутно перципирају да ће се каматне стопе вероватно више пута увећати у 2026. години, што се види по кретању, на пример, еурибора. Ипак, нема дилеме да ће се пратити свака промена ситуације и чекати колико год је могуће пре него што се донесу рестриктивније мере.
"Централне банке ходају по ивици између сузбијања тврдокорне инфлације и избегавања озбиљног удара на средњорочни раст. Раст цена енергената је егзогени шок (долази споља, због геополитике), а не због прегрејане домаће потражње. Стога подизање камата неће донети више нафте или гаса, али ће убити инвестиције и потрошњу", објашњава Николић.
С друге стране, као и током ковид пандемије, фискални одговор ће бити асиметрично вођен расположивим фискалним простором и претходно акумулираним резервама. Земље које буду имале капацитет подржаће тражњу и заштитити стандард својих грађана.
ЕУ потрошила своју "ватрену моћ" на рачун за гориво
Ипак, чини се да је, с обзиром на претходне шокове и хитну потребу за повећањем издатака за одбрану и финансијску помоћ коју преусмерава Украјини, маневарски простор за сузбијање раста цена енергије, али и за шири фискални пакет подршке, битно ограниченији у ЕУ него у пред-ковид ери.
Председница Европске комисије је изјавила да је првих 10 дана рата ЕУ коштало три милијарде евра. Међутим, према најновијим подацима од 29. марта та бројка је већ порасла на шест милијарди евра само за веће цене увоза нафте и гаса откако је сукоб почео.
ЕУ је већ искључила активирање такозване фискалне клаузуле за ванредне ситуације коју смо имали током пандемије. По њима, услови за "тешку економску кризу" и даље нису испуњени, иако је раст угрожен.
Уместо огромне потрошње државе ће морати да бирају између смањења пореза на енергенте, што смањује приходе, и директне помоћи најугроженијима, што је фискално одговорније, али политички теже.
"Дакле, што се тиче ЕУ, готово да нема више простора за помоћ привреди кроз буџет. То значи да је ЕЦБ остављена на 'брисаном простору'. А она, као што је већ споменуто, не може да реши проблем недостајућих енергената, нафте и гаса, али и секундарних стратешких производа који се користе као сировина у производњи. Зато су тржишта у паници и зато приноси на државне обвезнице земаља еврозоне расту, брже него у САД. Инвеститори знају да је ЕУ потрошила своју 'ватрену моћ' на рачун за гориво!", закључује Николић.