Економија
Ђедовић: Комплексни преговори о НИС-у, наше је да договоримо најбољу опцију за државу
Геополитика диктира енергетску неизвесност, ситуација је променљива, а ми морамо да јачамо нашу енергетску сигурност, рекла је министарка
Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић изјавила је данас да су преговори о преузимању руског удела у НИС-у комплексни и да у тим преговорима МОЛ и Гаспромњефт бране своје интересе, што је природно, али да иако су они партнери наше земље, постоје црвене линије преко којих нећемо прећи.
Наше је да договоримо најбољу опцију за државу, поручила је Ђедовић Хандановић и додала да не треба заборавити да европска регулаторна тела морају да дају одобрења када се преговори о НИС-у заврше.
"Геополитика диктира енергетску неизвесност, ситуација је променљива, а ми морамо да јачамо нашу енергетску сигурност", навела је министарка за "Политику".
"Грађани да не праве залихе"
Поново је позвала грађане да не брину - не праве залихе и не пуне кантице и канистере јер држава, како каже, има спремне и додатне мере за очување стабилности снабдевања.
Одговарајући на питање колико дуго НИС може да издржи санкције САД и да обезбеђује редовно снабдевање горивом, а колико држава да не смањује додатно акцизе за 40 одсто, министарка је рекла да је држава показала да има механизме и политику да одржи стабилно и пуно снабдевање нафтним дериватима по прихватљивим ценама.
"Нико у последњих годину дана није имао проблем да наточи гориво ни у највећим градовима, ни у најмањим селима. То је резултат дугорочне политике, пажљивог планирања, правовремене припреме, стратешког приступа. Захваљујући томе, наше обавезне резерве нафте и нафтних деривата повећане су са 31 дан просечне дневне потрошње на 55 дана просечног дневног увоза", рекла је министарка.
Министарка је подсетила да су од 2022. године, обавезне резерве повећане за више од 79 одсто, резерве дизела за 98 одсто, резерве бензина 198 одсто.
"Нас је криза затекла пре почетка рата на Блиском истоку, када су ступиле на снагу санкције према НИС-у, а са почетком рата и затварањем једног од главних праваца за транспорт нафте у Персијском заливу, тај притисак на нас је само повећан", рекла је она.
Додала је да имамо највеће резерве нафте и нафтних деривата у региону, добро решавамо кризу скоро годину и по дана, а грађани ни привреда нису ништа осетили и да држава ради даноноћно да тако и остане.
Уколико цена нафтe настави да расте и десе се најцрње прогнозе од 150 и 200 долара за барел, министарка каже да су следеће мере и основни циљ министарства, пуна снабдевеност и да цене горива буду под контролом.
"Реаговали смо тако што смо привремено забранили извоз горива, смањили акцизе за 25 одсто и пустили 40.000 тона евродизела из резерви. То значи да смо нафтним компанијама уступили наше резерве по много нижој цени од берзанске да би могли да наставе да одржавају цене горива, које одређујемо сваког петка, а које су међу нижима у региону, као и да немамо несташице", рекла је она.
Навела је да постоје и да су спремне друге мере, попут новог смањења акциза којим би држава преузела терет удара на светским берзама на себе.
О НИС-у
Говорећи о томе да ли је НИС успео да обезбеди довољне количине пре ових драстичних скокова и да ли добијамо неки проценат домаће нафте за прераду, навела је да НИС тренутно ради у условима периодичног обнављања лиценце за оперативни рад од стране америчке Канцеларије за контролу стране имовине и у складу са могућностима набавља сирову нафту на спот тржишту.
"Ово је далеко неповољније за пословање од постојања дугорочног уговора о снабдевању. Међутим, и у овим условима НИС успева да у потпуности обезбеди довољне количине за месечну прераду и снабде све своје купце, као и купце који му се обрате због евентуалних немогућности да се снабдеју из других извора", рекла је она.
На питање зашто ОФАК није још 19. јануара дао зелено светло за куповину НИС-а од МОЛ-а, да ли је реално очекивати да МОЛ од САД убудуће купује нафту, министарка је рекла да промена власништва једне од највећих нафтних компанија у нашем региону не може да се деси за неколико недеља или месеци ни у редовним околностима, док је то посебно отежано у условима санкција и геополитичких тензија које су довеле до захтева за променом власништва над НИС-ом.
"У питању су преговори између две компаније мађарског МОЛ-а и руског Гаспромњефта током којих они сарађују са ОФАК-ом. Ја сам током посете Вашингтону разговарала са Националним телом за енергетску доминацију при Белој кући и истакла да је Србија увек на располагању да олакша и допринесе овом процесу, како би НИС што пре био скинут са листе санкција", додала је она.
Говорећи о томе шта ће српска страна да каже на предлог споразума за преузимање НИС-а, и шта је то са чиме се слаже или не слаже, Ђедовић Хандановић је рекла да је интерес Србије да НИС настави да послује редовно, да се очувају радна места, да рафинерија настави да ради у довољном капацитету прераде и производње, као и до сада.
Такође, како је навела и да НИС настави да буде профитабилан, да може да спроводи инвестиције и буде једна од најстабилнијих компанија у нашем региону.
"Преговори су комплексни, а наш посао је да испреговарамо најбољу могућу опцију за државу и побољшамо је у односу на ону коју смо добили 2008. године када је НИС практично поклоњен. Свака страна брани свој интерес, што је природно. Олакшавајућа околност је што ми са Мађарском имамо најбоље односе у последњих неколико деценија, стратешко партнерство, засновано на добрим односима председника Александра Вучића и премијера Виктора Орбана, које посебно продубљујемо у сектору енергетике кроз инфраструктурне пројекте и заједнички рад у многим областима, попут берзе електричне енергије коју имамо са њима и Словенцима", објашњава министарка.
Говорећи о томе да ли у продају улази и "Петрохемија", нафтна и гасна поља и да ли ће Србија са 34 одсто бити у ствари највећи акционар, ако МОЛ подели свој удео с АДНОК-ом, министарка каже да су "Петрохемија" и гасна и нафтна поља део преговора, као и да ће МОЛ оперативно управљати НИС-ом ако дође до промене власништва.
"Радимо на међудржавном споразуму, а Србија има црвене линије које неће прећи, јер су оне ствар енергетске безбедности земље. Такође, ТЕ-ТО 'Панчево' је једна од битних тачака преговора. Подсећам и да европска регулаторна тела морају да дају своја одобрења када се преговори заврше. Суштина је да је НИС кључан за нашу земљу. Ова криза је то јасно показала. Рафинерија такође мора да остане да ради у пуном капацитету", рекла је она.
Како каже, у најкраћем, геополитика диктира енергетску неизвесност, ситуација је променљива, а Србија мора да јача енергетску сигурност.
Говорећи о томе шта је за Србију, као власника у НИС-у важно да добије новим споразумом са МОЛ-АДНОК, рекла је да је основни циљ да се укину санкције.
"Такође, важно је да очувамо радна места, да се инвестиције наставе и оно што је основно, да производња и прерада нафтних деривата у рафинерији у Панчеву наставе да буду у довољном капацитету за редовно, несметано, поуздано снабдевање нашег и регионалног тржишта, да НИС настави да буде једна од најуспешнијих компанија у региону и да доприноси буџету Србије", рекла је она.
Додала је да је други циљ да увећамо наш удео у власништву за пет одсто, чиме бисмо добили већу контролу управљања и могућност утицаја на кључне одлуке у компанији и додала да су ова два циља међусобно испреплетана и паралелно се ради на постизању оба кроз преговоре који се воде.
На питање да ли је компанија из УАЕ уопште још у игри, због свих дешавања на Блиском истоку и рафинеријом коју су морали да затворе, Ђедовић каже да су се у преговоре укључили на позив председника Вучића.
"Они имају искуство, ресурсе, капитал и као део власничке структуре би веома допринели бољем пословању компаније", додала је она.
Говорећи о ценама електричне енергије и гаса код нас и у Европи, Ђедовић каже да је цена електричне енергије у Србији трећа најјефтинија у Европи, да су јефтинији од нас Црна Гора и Мађарска, док Мађарска има једино јефтинији гас од нас.
O продужетку гасног аранжмана са Русијом
Оценила је да је одлична вест што је гасни аранжман са Русијом продужен за још три месеца, након разговора председника Вучића са председником Владимиром Путином, и да нам то даје сигурност и поуздане испоруке гаса по изузетно повољним ценама, далеко јефтинијим од тренутних берзанских, односно тржишних.
"Што се тиче цена горива, оне се због скока цена сирове нафте изазване ратом у Ирану мењају на дневном нивоу широм Европе. У овом тренутку је најважније да имамо гориво и дизел и керозин и бензин и мазут, јер је ипак најскупљи онај енергент којег нема", рекла је она.
Навела је да би према тржишним ценама дизел на пумпама требало да кошта више од 270 динара и додала да му је цена 214 динара, док је за пољопривреднике ограничена цена агродизела на 184 динара.
Live
