Рат на Блиском истоку одразио се на економске параметре у целом свету. Од јануара до марта у Немачкој је готово пет хиљада предузећа прогласило банкрот, углавном у грађевинарству и малопродаји. Инфлација у Европској унији порасла је са 1,9 на 2,5 одсто, док се у Србији очекују нови подаци Народне банке.
Иако су глобални економски потреси све израженији, Србија још не осећа кризу у пуном обиму, оценио је Бојан Станић из Привредне коморе Србије. Ипак, раст инфлације, успоравање европске привреде и притисци на цене енергената могли би у наредном периоду да утичу на животни стандард грађана и привредни раст.
У прва два месеца ове године БДП Србије увећан је за 1,9 одсто, а кључан извор раста били су грађевинарство и нето порези, а негативан допринос потекао је од индустрије.
"Кључни изазов остаје инфлација и немогућност даљег снижавања каматних стопа", навео је Станић за РТС.
Додаје да су централне банке, попут Федералних резерви и Европске централне банке, под притиском да их повећавају како би обуздале раст цена. Сматра да је посебно важно како ће се све ово одразити на домаћу потрошњу, која је један од главних покретача раста привреде Србије.
"Инфраструктурни пројекти за сада остају стабилан ослонац привреде. Међутим, потрошња ће зависити од нивоа инфлације и од способности државе да контролише цене енергената без угрожавања буџета. Фискална дисциплина остаје један од кључних стубова макроекономске стабилности и инвестиционог поверења", рекао је он.
Додаје да је основни задатак очување потенцијала прерађивачке индустрије и извозне снаге у условима кризе. Указао је да тренутна ситуација у појединим сегментима подсећа на кризу из 2008. године, као и да је приметан пад цене злата, који није последица губитка поверења, већ потребе инвеститора да покрију губитке у другим активама.
Енергетика као предност Србије
Србија тренутно има одређене предности у енергетском сектору: приступ сировој нафти преко ЈАНАФ-а и повољан тромесечни споразум о снабдевању гасом са Русијом
"Ипак, остаје питање како ће се све ово одразити на тржиште рада, где је незапосленост благо порасла на око 8,9 одсто. Упркос изазовима, очекује се да криза у Србији неће бити дубока и да ће привредни раст остати око 2,5 до 3,5 одсто", рекао је он.
Додао је да ће Србија највећи притисак осетити преко Европске уније, јер се око две трећине извоза пласира управо на то тржиште.
"Проблем представљају и све чешће заштитне мере ЕУ, попут квота и нецаринских баријера, као и ограничења у транспорту", навео је он.
Станић каже да држава има простор да интервенише, захваљујући стабилним јавним финансијама и претходној фискалној консолидацији.
"Мере могу укључивати контролу цена основних намирница, смањење акциза и подршку привреди и становништву. Обим мера зависиће од дубине кризе", навео је он.