Делегација Србије састала се у Вашингтону са високим представницима Међународног монетарног фонда (ММФ) и Светска банка током годишњег заседања тих институција, саопштила је Народна банка Србије.
Како се наводи, одржани су одвојени састанци са замеником генералног директора ММФ-а Бо Лијем и директором Сектора за Европу у ММФ-у Алфредом Камером, а кључна тема био је програм сарадње кроз Инструмент за координацију политика (ПЦИ), који Србија спроводи од децембра 2024. године.
Разговарало се и о утицају глобалних кретања, укључујући раст цена енергената услед сукоба на Блиском истоку.
"Важно је да се у области монетарне политике настави са прудентном политиком, важно је наставити са структурним реформама и да економска политика остане опрезна. Требало би да на глобалном нивоу искористимо ову кризу да трансформишемо економије у енергетском сектору, и да се још више користе предности које доноси вештачка интелигенција. У тренутним околностима најбољи приступ је остати обазрив и пратити ситуацију", рекао је Ли и честитао Србији на снажним перформансама у спровођењу ПИЦ-а и истакао да свет пролази кроз различите врста криза, али и да ће и кроз такве услове ММФ наставити са подршку Србији.
Камер је поручио да Србија треба да настави са добрим радом у области монетарне политике и да ће ММФ наставити да подржава економске политике у интересу грађана Србије.
Делегација Србије представила је резултате из претходног периода, истичући да је инфлација остала у циљаном распону - 2,7 одсто на крају прошле године и 2,8 одсто у марту ове године. Наглашено је и да, упркос енергетском шоку изазваном сукобом на Блиском истоку, није дошло до поремећаја на тржишту нафтних деривата. Указано је и да је курс динара према евру остао стабилан, док девизне резерве покривају око 6,5 месеци увоза робе и услуга. Банкарски сектор оцењен је као стабилан, високо ликвидан и добро капитализован, уз наставак раста кредитне активности.
Такође, истакнуто је да стране директне инвестиције задржавају диверзификацију, уз доминантно улагање у прерађивачку индустрију, што доприноси расту извоза, посебно у аутомобилском сектору.
Делегација очекује и убрзање раста БДП-а у наредним годинама, уз допринос инвестиција и извоза услуга, посебно уочи одржавања међународне изложбе Експо.
Како је наведено, развојна стратегија "Србија 2030-35" требало би додатно да подстакне нове изворе економског раста.