Премда сада већ острашћено и све агресивније напада руске интересе на истоку Европе и премда ти напади попримају чак и војну димензију, Европска унија вуче потезе који би требало да је заштите, али у овом случају не од Москве или Пекинга – већ од САД.
Због страха да би Вашингтон могао да јој ускрати приступ платној инфраструктури, Европска унија осмислила је платни систем "Веро", баш као што су Кинези раније осмислили "Унионпеј", а Руси платни систем "Мир".
Платни систем "Веро" покренут је 2024. године и до сада је заменио или ће ускоро заменити неке од националних система плаћања у Европској унији, конкретно системе у Немачкој, Француској, Белгији, Луксембургу и Холандији.
Циљ успостављања система "Веро" је супротстављање доминирајућим платним системима "Виза", "Мастеркард", "Епл" и "Пејпал".
Европска унија касни
Да би САД Европској унији у неком критичном тренутку могле да ограниче приступ платној инфраструктури сведочи и изјава генералног директора Европске платне иницијативе, установе која је увела "Веро", Мартине Вејмерт, дата крајем марта Ројтерсу, уз изражавање забринутости да Европска унија у овом процесу касни.
Вајмерова је, наиме, Ројтерсу рекла да на дигитални евро, који Европска централна банка планира да покрене тек 2029. године, не гледа као на конкуренцију, већ као на нешто што би могло да се интегрише у "Веро" новчаник, али је изразила забринутост да би та ствар могла да стигне прекасно.
"Немам проблем са дигиталним евром. Оно што ми је прилично, чудно јесте да се у садашњем контексту, где бисмо сваки дан рекли: Имамо проблем са европским суверенитетом, каже: Хајде да чекамо још пет година да дигитални евро буде спреман, па да се надамо да ће то функционисати", рекла је Вајмерова.
Расте број корисника
Сервис "Веро" почео је као систем за тренутна плаћања у реалном времену, а дограђен је лане опцијама за онлајн плаћања. Плаћања на продајним местима, како преносе европски медији, односно на физичким касама, планирана су за ову годину.
Број корисника система "Веро" премашио је 52,5 милиона, премда то, како наводи Ројтерс, још увек представља тек мали део европске платне индустрије.
Неки од медија у Европској унији наводе да Брисел сада мора "озбиљно да се прихвати посла", јер, у супротном, ризикује да изгуби последњи део своје независности у корист платних система под контролом САД.
Чак је и Европска централна банка недавно упозорила да би се, уколико изгуби контролу над својим новцем, Европска унија изгубила и контролу над својом економском судбином и одрекла се кључног обележја суверенитета.
Институције ЕУ за сада само "позитивно гледају" на пројекат "Веро"
Занимљиво, институције Европске уније, како преноси "Еуроњуз", за сада нису званично подржале пројекат "Веро", али медији у Европској унији истичу да Европска комисија и Европски парламент "позитивно гледају" на поменути систем плаћања.
Руку на срце, Европски парламент и Европска комисија ни немају пуно избора, јер је посреди једини такав пројекат у Европској унији.
"Еуроњуз" је, због тога, поставио питање конкурентности система "Веро" спрам система "Виза" или "Мастеркард".
Џудит Арнал, виши истраживач у Цебру за европске политичке студије, за овај медиј је, наиме, својевремено изјавила да сматра да пројекат "Веро" обећава, али да успех читавог подухвата није загарантован.
"Пројекат мора да испуни кључне услове, да би конкурисао компанијама 'Виза' и 'Мастаркард'. Мора да буде трошковно ефикасан за трговце, погодан за потрошаче, безбедан од превара и да има одговарајуће механизме за решавање спорова", рекла је Арнал.
Европски медији истичу да је лане 47 одсто вредности картичних плаћања у еврозони прошло кроз системе "Виза" и "Мастеркард", а да се оно што се, како се наводи, некада сматрало тржишном ефикасношћу, сада се посматра као стратегијска рањивост.
Штавише, тржиштем издатих платних картица у Европској унији суверено доминирају америчке платне картице ("Виза" око 50, "Мастеркард" 32 и "Америкен експрес" 3 одсто).
Систем Европске уније показао се као инертан
Неки гласови из Брисела сада наводе да је потреба за увођењем властитог система за плаћања у Европској унији била препозната пре више година, са очигледним променама у свету које се крећу у правцу успостављања мултиполарног света, али да је бирократија Европске уније деловала врло тромо и неефикасно.
Председница Одбора за економска и монетарна питања у Европском парламенту, Аурор Лалук, својевремено је упозорила је да Вашингтон у сваком тренутку може да искључи електронску платну мрежу из европског финансијског система, позивајући на стварање онога што је назвала "Ербасаом европских платних система".
Америчке санкције Русији "отвориле" очи Бриселу
Кључна лекција за Европску унију био је, у ствари, покушај САД да Русију искључе из међународних система плаћања. Системи "Виза" и "Мастеркард" за подручје Русије искључени су марта 2022. године, а потом је уследио низ "секундарних санкција" којима је Вашингтон покушао да Русији онемогући заобилажење санкција.
Показало се да је и те како могуће оно што је, колико до јуче, односно до пре десетак година, било незамисливо.
Са друге стране, Русија и Кина су одмакле испред Европске уније по питању успостављања властитих платних система. Русија је пре четири година почела да испробава систем дигиталне рубље, који треба да заживи ове године, а Кина је почетком овог месеца унапредила мрежу унутар које се употребљава дигитални јуан.
Кина је свој платни картични систем "Унионпеј" почела да развија још 2002. године. Систем је врло брзо постао доминантан у унутрашњем кинеском платном систему, а потом се раширио по целом свету.
Русија је властити домаћи платни систем "Мир" увела 2014. године, након првих западних санкција и искључивања појединих руских банака из међународних платних токова, што јој је, уз друге мере које је применила, омогућило да спремно дочека ескалацију сукоба са Колективним западом која је уследила.