Када су цене гаса пале са рекордно високих, Немачка је доживела налет оптимизма да је најгора енергетска криза прошла. Али за највеће индустријске произвођаче у земљи, дугорочна слика остаје суморна, опомиње "Блумберг".
Велике компаније, укључујући БАСФ, "Доу", и "Ланксес", припремају се да отпусте хиљаде радника и пребаце инвестиције из Немачке јер не очекују да ће Берлин бити у стању да обезбеди енергенте који су им потребни по ценама приближним онима које су некада плаћали за руски гас.
"Више нисмо конкурентни у Немачкој", рекао је главни извршни директор "Ланксеса" Матијас Захерт листу "Велт".
Произвођач хемикалија са седиштем у Келну планира да задржи своје производне локације у Северној Рајни-Вестфалији, али ће њихове инвестиције за даљи раст ићи на "конкурентније локације, попут САД".
Немачка покушава да обезбеди довољно приступачне енергије да сачува своју индустријску базу од "скупљања", пише "Блумберг".
Пословно самопоуздање је порасло последњих недеља након што су период неуобичајено топлог времена и рани завршетак изградње терминала за течни природни гас (ЛНГ) помогли да цене енергената падну, и самим тим да се избегну могуће рационализације и искључења струје.
Немачка не добија руски гас од септембра, што је, пише "Блумберг", драматична промена с обзиром на то да је руски гас чинио више од половине немачког увоза гаса пре почетка Специјалне војне операције у Украјини.
Будући да тренутно нема изгледа да се тај увоз настави, прогнозе за немачке хемијске компаније, компаније за производњу стакла и грађевинског материјала, где гас и струја могу да чине трећину трошкова, остају суморне.
Чак и након недавног пада цена гаса, немачке цене енергената остају знатно више него у конкурентским производним зонама у САД и Азији, пише "Блумберг".
Хемијска компанија БАСФ је у октобру најавила да ће уштедети 500 милиона евра затварањем радних места и пребацивања производње из земље. Иако су цене енергената пале за 40 одсто од тада, компанија је остала при свом ставу.
Индустријска група "Алуминијум Дојчланд" је саопштила да је недавно истраживање произвођача метала показало да је 86 одсто компанија описало изгледе за дугорочне испоруке гаса и електричне енергије у Немачкој као "лоше".
"Нажалост, још не можемо да кажемо да је најгоре иза нас", рекао је председник АД Роб ван Гилс.
Немачка хемијска и фармацеутска индустрија запошљава око 466.500 људи и има годишњи промет већи од 200 милијарди евра, подаци су немачког Министарства економије. Индустрија је саставни део аутомобилских и других ланаца снабдевања.
Истраживање немачког хемијског удружења ВЦИ крајем јануара показало је да скоро половина хемијских компанија планира да смањи инвестиције у Немачкој ове године због трошкова енергената.
Истовремено, индустријска предузећа доживљавају пад потражње због глобалног економског успоравања. Због тога је све теже подизати цене у складу са растом трошковима.
Неке компаније разматрају потпуно затварање. "Тринсео", један од највећих светских произвођача стиропора, почео је разговоре са синдикатом о затварању своје производне локације у Болену, у Немачкој, која запошљава око 400 људи.
"Трошкови постројења у Болену су изазовни због тренутне ситуације са ценама енергената у Европи", рекао је извршни директор Франк Бозик. "Тешко је замислити значајно повећање зараде у блиском и средњем року", додао је.