Неизвесна судбина НИС-а: Зашто се одужила продаја

Бојан Станић сматра да догађања на Блиском истоку могу да утичу на то да се убрза неки договор и оцењује да чак није немогуће да "Гаспром" остане у власништву НИС-а, уколико се постигне неки шири политички договор

Помоћник директора Сектора за стратешке анализе Привредне коморе Србије Бојан Станић оценио је данас да се одужила продаја НИС-а компанијама МОЛ и АДНОК зато што сви чекају развој ситуације у којој би покушали да испреговарају што бољи договор за себе.

"Свако жели да испреговара што бољу позицију за себе, али није то само због Русије и МОЛ-а, то је и због Американаца. На крају, то је вероватно делом и због нас, зато што хоћемо и ми бољу позицију за Србију у оквиру НИС-а и те црвене линије о чему су говорили наши званичници, вероватно да представљају проблем за бржи договор са њиховим странама", рекао је Станић за Танјуг.

Он сматра да догађања на Блиском истоку могу да утичу на то да се убрза неки договор и оцењује да чак није немогуће да "Гаспром" остане у власништву НИС-а, уколико се постигне неки шири политички договор.

Наглашава да је АДНОК на светском тржишту много значајније име од мађарског МОЛ-а и да је зато изузетно важан део продаје НИС-а.

"Они контролишу експлоатацију, не само прераду и у том смислу његов ауторитет на међународном тржишту енергената би свакако био од значаја за одржавање таквог споразума и уопште функционисање и МОЛ-а и НИС-а у оквиру њега", оценио је Станић.

Он је истакао да је изузетно битно да рафинерија у Панчеву настави да ради пуним капацитетом, а да је додатна опасност по целокупну индустрију фосилних горива то што се избацују аутомобили са унутрашњим сагоревањем.

Станић сматра да ће МОЛ сачувати, пре свега, рафинерију у Мађарској, а онда могуће чак и у Словачкој, зато што је већ у оквиру Европске уније.

"У Хрватској, оно што сам ја чуо, допуштам да нисам разумео, да су они јако дуго то реновирали до момента када су пустили, што је вероватно било одуговлачење, можда је чак и намерно. А овде код нас, ван Европске уније можда најмање боли да се сече. Зато Србија мора да има то право прече куповине и мора да има право да утиче на стратешке одлуке, односно да каже: 'Не можемо да дозволимо да се смањи производња, односно да се укине рафинерија'", наглашава Станић.

Санкције НИС-у уведене су у јануару прошле године због већинског руског власништва, а ступиле су на снагу 9. октобра 2025. године. У току су преговори између "Гаспромњефта" и мађарског МОЛ-а о преузимању руског удела у НИС-у.

Из компаније "Гаспромњефт" су 19. јануара потврдили да су потписали писмо о намерама са мађарским МОЛ-ом о продаји удела руске компаније у Нафтној индустрији Србије. "Гаспромњефт" тренутно поседује 44,8 одсто акција НИС-а, Србија поседује 29,8 одсто, подружница "Гаспрома" поседује 11,3 одсто, а преостали део држе мањински акционари.