Директор Института за нуклеарне науке "Винча" Славко Димовић изјавио је данас да ће Србија имати адекватан кадар за изградњу прве нуклеарке до 2040. године. Димовић је рекао за Танјуг да су пред државом многе изазовне ствари које је неопходно урадити како би то било реализовано, као што је формирање базе кадрова, избор технологије и локације.
Он је истакао да је током процеса изградње нуклеарног програма и електране у Србији најважније активна и транспарентна комуникација са грађанима.
"Као директор највећег националног института у југоисточној Европи, убеђен сам да ћемо спремно дочекати са свим могућим стручњацима отварање српске нуклеарке", истакао је Димовић.
Говорећи о значају изградње нуклеарне електране у Србији, Димовић је рекао да су нуклеарне електране мост између заштите животне средине и економије, односно јефтиније струје.
Ипак, напоменуо је да је изградња нуклеарки и најкомпликованији научно-инфраструктурни пројекат икада.
"То је један велики изазов из ког ћемо ми развити нове гране, развијати старе гране привреде и науке. Изградња нуклеарне електране ће променити начин размишљања и сврстати Србију у најразвијеније земље света", казао је Димовић.
Када је реч о потписаном меморандуму о сарадњи са Електропривредом Француске (ЕДФ) у развоју мирнодопског нуклеарног програма у Србији, Димовић је рекао да поред сарадње са ЕДФ-ом о завршној изради техничке студије, Институт "Винча" има сарадњу и са Кином, Америком, Јужном Корејом и Русијом, јер су међународна и регионална искуства од немерљивог значаја за српски нуклеарни програм.
Осврћући се на нуклеарну катастрофу у Чернобиљу која се десила 26. априла 1989. године, Димовић је рекао да је данас апсолутно немогуће да се деси такав сценарио какав је био у Чернобиљу.
Према његовим речима, данас је сличан сценарио немогућ јер постоји сарадња између нуклеарних оператора и регулатора, све под окриљем Међународне агенције за атомску енергију.
Одговарајући на питање како су се стандарди нуклеарне безбедности променили од 1986. године до данас и где је највећи помак, Димовић је рекао да је безбедносна култура подигнута на највиши ниво и да је безбедност људи изнад прихода односно профита.
Додао је да се дизајн реактора потпуно променио, да су сви системи дигитализовани и аутоматизовани, као и да је минимизирана улога човека.
На питање да ли савремене нуклеарне електране заиста могу гарантовати потпуну сигурност или постоји простор за "људски фактор", Димовић је напоменуо да је простор за људски фактор данас сведен на минимум захваљујући пасивним системима заштите који користе физичке законе гравитације, али и системима ране најаве, мониторинга и аутоматских регулација.
Како је навео, иако ризици постоје они се мере на око један одсто и знатно су нижи у односу на класична индустријска постројења.
Говорећи о протоколу и реаговању у случају било каквог нуклеарног акцидента у неком постројењу, Димовић је рекао да се нуклеарни акциденти по Међународној скали за нуклеарне инциденте (ИНЕС) деле на седам категорија, истакавши да су Чернобиљ и Фукошима на скали седам.
Како је објаснио, постоји план за деловање у ванредним ситуацијама који је у надлежности Владе Србије, Директората за радијациону и нуклеарну сигурност и безбедност који је једини овлашћен да даје податке у вези са повишеним нивоом радијације.
"Србија учествује у КОНВЕКС вежбама које се броје у категорију 1, 2, 3 које раде у симулиран нуклеарним акцидентима и како треба да се реагује. Постоји и тзв. здравствена заштита која преко нуклеарне медицине врши обуке везано за давање калијум јодита у случају нуклеарног акцидента, МУП- Сектор за ванредне ситуације, Институт 'Винча'. Све те институције дају свој допринос у случају нуклеарног акцидента", поручио је Димовић.
На питање колико је реалан ризик од нове нуклеарне кризе у Европи с обзиром на рат у Украјини и дешавања око нуклеарних постројења, Димовић је оценио да не постоји могућност нуклеарне кризе у Европи, јер су нуклеарне електране пројектоване да издрже и удар авиона и земљотресе.
Додао је да уколико неко намерно гађа стратешким и тактичким нуклеарним наоружањем циљано у нуклеарну електрану, може изазвати катастрофалне последице које могу бити изазване и да не постоји та нуклеарка.