Финансијски консултант Владимир Васић изјавио је да, уколико би дошло до пада цена некретнина у Србији, последице тога би осетили и грађани, и банке, и инвеститори. Он је истакао да, када дође до пада цена непокретности, то онда значи да постоји велики проблем на економском тржишту који би се одразио на све.
Васић је, говорећи о ценама некретнина, за Танјуг рекао да се не треба много "жалити" на цене непокретности, већ да треба радити на повећању плата како би се омогућила лакша куповина непокретности, јер је то, према његовим речима, померање економије напред.
Додао је да је за 20 година цена некретнина у Србији порасла од 2,4 до 2,7 пута с обзиром на то да је 2006. године просечна цена некретнина у Београду 1.300 евра док је то сада 3.200.
"Иако се чини да је сада лакше купити некретнину, јер је пре 20 година просечна плата била 250 евра, а сада је 990, наравно да је притисак на велике градове изражен. Ми смо са нашим тимом правили анализе како то изгледа у Бечу, Загребу и Београду и врло је слична ситуација, јер сви желе да буду у центру и великом граду. Чини ми се да ту може да дође до изражаја улога државе да проба мало да смањи тај притисак на градове", изјавио је Васић.
Коментаришући то што се неки станови у Србији продају и за 15.000 евра по квадрату, Васић је рекао да ће увек бити некретнина које се продају "по објекту", и оценио да је стан од 15.000 евра по квадрату вероватно редак случај, јединствен стан.
"Тај репер од 15.000 евра по квадрату не значи да не можете да купите стан, јер се продају станови у Београду и за 2.800 евра по квадрату, а у другим градовима у Србији цена стана по квадрату је знатно повољнија", казао је Васић.
Одговарајући на питање шта је кључни узрок оваквог раста цена некретнина у Србији, Васић је рекао да је комбинација инфлације, каматних стопа и чињенице да људи на Балкана веома воле опипљиве ствари, с обзиром на то да у Србији скоро 80 одсто грађана поседује неку непокретност што у другим европским земљама није случај, јер тамо већина људи изнајмљује непокретност.
"Ми смо ти који волимо да имамо опипљиве ствари, с једне стране то је традиција а с друге то је наше виђење инвестирања и неко ко тражи стан, односно кров над главом и онај ко је инвеститор заправо јуре исту непокретност, тако да се ту такмичимо. Када томе додате да нема алтернативе инвестирању и развијању тржишта капитала, онда новац или носите у банку или улажете у непокретност", објаснио је Владимир Васић.
На питање да ли држава треба да се активније укључи у решавање стамбене кризе и на који начин, Васић је рекао да, иако се држава на неки начин већ укључила у решавање ове кризе кроз станове за младе, војску, полицију, да би држава требало да помогне и у деловима градова ван централних зона, на начин да више подстиче изградњу у тим деловима где би цене станова биле знатно јефтиније.
Осврћући се на то што ЕУ разматра доношење Акта о приступачном становању, Васић је истакао да када се "мешају прсти" у тржишне прилике, врло је битно када да се престане, јер сви нагињу ка томе да тржиште регулише понуду и тражњу. Према његовим речима, оног тренутка када се умеша држава у решавање овог питања, мора да се зна колико, како и шта је директна последица тога.