Група америчких пословних људи ових дана налази се у посети Кини, трагајући за одговорима и решењима у новонасталој ситуацији, јер су економски показатељи за прво тромесечје ове године, најпре што се тиче САД, благо речено забрињавајући.
Спољнотрговинска размена Кине са САД смањена је за 16,6 одсто у првом тромесечју, у односу на исти период лане, достигавши вредност од 128,68 милијарди долара.
У исто време, спољнотрговинска размена Кине са земљама АСЕАН-а, које су збирно већ дуже време највећи кинески спољнотрговински партнер, порасла је за 18,4 одсто, док је трговина са Европском унијом (ЕУ) повећана за 17,6, са земљама Латинске Америке 15,4 и са Русијом 14,8 одсто.
Треба се, свакако, подсетимо да је Кина лане остварила рекордан трговински суфицит од скоро 1,2 билиона долара, што је било подстакнуто снажним кинеским извозом на тржишта изван САД, упркос поменутом царинском сукобу и политици искључења Кине из ланаца снабдевања на Колективном западу.
Имајући све ово у виду, први макроекономски одјеци Трамповог царинског сукоба у Пекингу указују на убрзано економско структурирање мултиполарног света.
Поменути збир статистичких података допуњује и извештај о спољнотрговинској размени Кине са земљама које су део иницијативе "Појас и пут", а којем у наведено да је поменута размена у првом кварталу ове године повећана за 14,2 одсто у односу на лане и да је чинила 51,2 одсто укупне кинеске спољнотрговинске размене.
Према већини показатеља, кинески суфицит у спољнотрговинској размени са САД у првом тромесечју ове године износио је око шездесет милијарди долара, што такође указује да је Кина била знатно боље припремљена за Трампов царински напад и политику "обуздавања" кроз покушаје искључења кинеских предузећа из ланаца снабдевања.
Рекордан раст кинеске размене са Русијом у марту
Вредност спољнотрговинске размене Русије и Кине у првом тромесечју премашила је 61 милијарду долара. Износила је безмало осам милијарди долара више, него у истом периоду прошле године.
Притом, Русија је у спољнотрговинској размени са Кином остварила суфицит од приближно шест милијарди долара.
У марту ове године, раст спољнотрговинске размене две земље био је двадесет одсто одсто већи у односу на март 2025.
Читајући извештаје из кинеских медија, да се закључити да у Пекингу ове економске показатеље прихватају мирно. Током поменуте осете америчких пословних људи, наслови указују на кинеску жељу да са САД буде остварена стабилна и отворена сарадња.
Да Веј, професор међународних односа на Универзитету Цингхуа, изјавио је да су, у условима растућих геополитичких и економских неизвесности, укључујући све већу забринутост за енергетску безбедност у вези са Ормуским мореузом, стабилни економски односи Кине и САД кључни за заштиту глобалних ланаца снабдевања, подршку трговинским токовима и јачање дугорочних индустријских веза.
Осврћући се на посете Кини више значајних америчких бизнисмена, Ванг Гуанан, портпаролка Кинеског савета за промоцију међународне трговине, рекла је да, упркос растућим спољним неизвесностима, пословне заједнице у Кини и САД и даље више подржавају сарадњу него конфронтацију.