Србија за сада нема проблем са снабдевањем горивом, али глобална енергетска криза и неизвесност око НИС-а остају велики изазови. Руководилац Сектора за енергетику на Рударско-геолошком факултету у Београду професор Дејан Ивезић оцењује да се домаће тржиште "добро држи", али упозорава да свет и даље нема праву алтернативу кључним нафтним правцима.
"Држава је урадила оно што је могла. Пустила је у промет извесну количину из обавезних резерви нафте и гаса, одрекли смо се дела акцизе и то је довело до тога да практично ни у једном тренутку нисмо имали несташицу горива", рекао је Ивезић за РТС.
Додао је да је снабдевање тржишта нафтним дериватима било редовно, уз велики напор државе и компанија које се баве дистрибуцијом.
"Не види се та криза, али иза тога стоји велики труд како државе, тако и нафтних компанија дистрибутера који су заиста учинили много тога да обезбеде потребне количине деривата и да тржиште функционише како треба", истакао је Ивезић.
Како се приближава 22. мај када истиче лиценца за преговоре о изласку руског већинског власништва из НИС-а разговори са мађарским МОЛ-ом су интензивнији. И док Србија чека нову понуду и договор са мађарском компанијом као могућим будућим партером, из МОЛ-а поручују да је њихова намера да купе НИС најбољи пример да су дугорочно посвећени региону и да преузимају одговорност за сваку земљу где послују.
Говорећи о проблему санкција НИС-у и преговорима са мађарским МОЛ-ом, Ивезић је рекао да постоје назнаке да се разговори померају са мртве тачке.
"Држава преговара са МОЛ-ом око свог пакета удела у нафтној индустрији, да МОЛ преговара са руском страном око већинског пакета и имам утисак да се ствари ипак крећу", рекао је Ивезић, додајући да је важно разумети шири значај НИС-а за Србију.
Према његовим речима, пажња јавности најчешће је усмерена на панчевачку рафинерију, али НИС обухвата и домаћу производњу нафте и природног гаса.
"Kоличине које се добијају из домаћих лежишта нису занемарљиве. У случају нафте то је скоро 20 посто, у случају гаса то је скоро девет посто потребних количина. Тако да се сви надамо да ће ти преговори на крају довести до успешног завршетка и да ће се то стање нормализовати", нагласио је Ивезић.
Ормуски мореуз и танкери – географија од које се не може побећи
Осврћући се на глобалне поремећаје на тржишту нафте, Ивезић је оценио да свет у великој мери зависи од кључних транспортних праваца попут Ормуског мореуза и Суецког канала.
"То је географија и од ње се не може побећи. Највећа налазишта и највећи произвођачи, посебно нафте, се налазе у тој зони Блиског истока, Персијског залива. Транспорт танкерима је нешто на чему је заснован нафтни бизнис и ова ситуација коју сада имамо због рата у Персијском заливу је довела до тога да је практично неких 20 до 25 посто потребних количина нафте под знаком питања и то доводи до овог великог поремећаја који тренутно живимо", рекао је Ивезић.
На питање постоје ли алтернативни путеви снабдевања, професор Ивезић је оценио да "правих алтернативних путева нема".
"Решење је промена парадигме. Живимо у свету који је више од сто година заснован на фосилним горивима. Нафта је гориво 20. века и само та зелена транзиција, прелазак на нека локална решења дугорочно доводи до тога да немамо више овакву зависност као што сад имамо", поручио је Ивезић.
Нафта је глобални енергент као злато
Објашњавајући зашто нафтно тржиште брже реагује на кризе од тржишта гаса, Ивезић је навео да се цене нафте формирају глобално.
"Цене нафте се формирају на светском тржишту. Постоје неке регионалне мале разлике, али ти паритети између различитих типова нафте су успостављени и просто нафта је као и злато. Дакле, вредност која је иста свуда у свету", рекао је Ивезић.
Са друге стране, природни гас је, како је објаснио, историјски настао као локални енергент, везан за гасоводе и дугорочне уговоре.
"Осамдесет одсто светског снабдевања природним гасом обавља се путем гасовода, а свега 20 одсто путем течног природног гаса. Гасоводи су везани за дугорочне уговоре и иако ту увек имате и неку нафтну формулу, суштински цене су предвидљивије", навео је Ивезић.
"Енергетска безбедност мора постати национални циљ"
Иако је актуелна енергетска криза озбиљна, Ивезић сматра да још није достигла размере нафтних шокова из седамдесетих година прошлог века.
"Тада сте имали повећање цене нафте и до седам пута. Ипак се то сада није десило", указао је Ивезић.
Ипак, напомиње да дуго времена није постојала овако велика глобална криза.
Говорећи о дугорочним последицама, навео је да ће цене енергената расти све док постоји дефицит на тржишту.
"У овом случају, то је проблем са нафтом. Што се тиче природног гаса, мислим да ће та осетљивост ипак да буде мања. Ја се искрено надам да ово неће предуго трајати и да ће се ствари ипак вратити у некакву нормалу", додаје Ивезић.
Говорећи о енергетској безбедности држава, Ивезић каже да ако безбедност посматрамо као сигурно снабдевање тржишта по приуштивим ценама, имамо свега неколико земаља које могу да кажу да су апсолутно енергетски безбедне, односно да имају довољну количину својих ресурса.
"На све остале земље глобални услови утичу и једини прави лек је диверсификација – да се налазе различити извори снабдевања енергијом и енергентима и ослањање на оно што свако од нас има, а то су обновљиви извори, нешто што је локално доступно", поручује Ивезић.
Према његовим речима, енергетска безбедност мора бити део шире стратегије националне безбедности.
"Сигурно снабдевање енергијом и енергентима треба поставити као национални циљ", поручио је Ивезић.
Осврћући се на одлуку Европске уније да због кризе привремено ублажи део прописа који се односе на емисију метана, Ивезић је оценио да је реч о "изнуђеној мери" која показује да је у кризним временима сигурно снабдевање ипак приоритет.
"То је само пример да је сигурно снабдевање на првом месту, а да је еколошки проблем стављен мало под тепих", закључио је Ивезић.