Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић изјавила је данас у Атини да се ради на томе да се Србија позиционира као регионални центар кроз који ће пролазити највећи део гаса и струје од југа ка северу Европе.
Ресорна министарка је истакла да наша земља планира да уложи још 1,2 милијарде евра у градњу гасних интерконекција са Румунијом и Северном Македонијом, као и јачање унутрашње гасне инфраструктуре.
"Наш циљ, краткорочни и дугорочни, и на њему већ радимо, јесте да имамо што више гасних интерконекција, као и интерконекција када је у питању електрична енергија, да заиста можемо да имамо највећу могућу корист од тога. Не само за наше потребе, него и у геополитичком смислу", рекла је за Танјуг Ђедовић Хандановић, која је представљала Србију на Самиту о енергетској транзицији: Источни Медитеран и Југоисточна Европа у Атини, у организацији "Фајненшел тајмса".
Ђедовић Хандановић је истакла да је Србија и прва у региону која је транспоновала регулативу Европске уније када је реч о спајању са тржиштем електричне енергије ЕУ. Напоменула је да Грчка такође ту има свој интерес као земља на мору, јер до ње енергенти долазе лакше него до земаља централне Европе, али и због велике количине струје коју Грчка може да дистрибуира.
"Србија је, са друге стране, централна и највећа земља Балканског полуострва. Када сте земља коју нико не може да заобиђе и која има кључну и критичну енергетску инфраструктуру, онда то побољшава вашу позицију у геополитичком смислу, а знамо колико су енергетика и геополитика повезане. Ми већ улажемо у гасне интерконекције, повезали смо се са Бугарском, намера нам је да уложимо још 1,2 милијарде евра у нове интерконекције са Северном Македонијом и са Румунијом, да дођемо до нових извора гаса", истакла је Ђедовић Хандановић.
Она је навела да се та средства односе и на ојачавање регионалних магистралних гасовода кроз нашу земљу који су стари 30-40 година, како би се омогућила кључна гасна жила од југа ка северу.
"Од Ниша, преко Велике Плане, Батајнице до Хоргоша, али и на истоку земље, значи од Мокрина преко Банатског Двора, Београда до Панчева, да једноставно омогућимо тим улагањима да Србија може заиста да има транзитни капацитет од неких 20 до 25 милијарди метара кубних годишње, што онда потпуно има другу слику за Србију и што се тиче наше сигурности снабдевања, али и што се тиче сигурности снабдевања југоисточне Европе", рекла је министарка.
Напоменула је да је слично и са електричном енергијом, са преносним капацитетима, где Србија такође има велики број интерконекција и градиће нове.
"Окружени смо са четири земље Европске уније и земљама балканског региона, значи морамо да јачамо те капацитете, то смо већ радили у прошлости, Трансбалкански коридор је делом завршен, и он иде од Румуније преко Србије ка Босни и Херцеговини и Црној Гори. У току су радови и на новом коридору који иде од Обреновца до Бајине Баште, па до границе са БиХ и Црном Гором, али планирамо и градњу Панонског коридора, што значи повећање капацитета и са Мађарском", рекла је Ђедовић Хандановић.