Русија је пронашла начин да избегне економску кризу која је била један од циљева санкција Запада, кроз пораст извоза робе и раст пословних инвестиција без преседана.
Велике и мале компаније су трошиле на замену стране опреме и софтвера или су усмеравале новац у изградњу нових ланаца снабдевања како би дошле до алтернативних тржишта. Суочена са почетним предвиђањима о паду капиталних издатака од 20 одсто, Русија је уместо тога забележила повећање од шест одсто у 2022. години, наводи "Блумберг".
Прошлогодишња "отпорност" руског тржишта била је, наводи "Блумберг", питање опстанка за компаније које су морале да издрже оно што централна банка назива "структурном трансформацијом" економије у канџама санкција. Банка Русије је саопштила да је велика већина предузећа или подстакла инвестиције или их је задржала на непромењеном нивоу у 2022. години.
То објашњава зашто се производња смањила за само два одсто, што је далеко мање од економског колапса који је Запад Русији предвиђао са почетком специјалне војне операције у Украјини, пише "Блумберг".
"Рецесија у Русији је другачија од било које друге. Током типичног пада, приватне инвестиције трпе највећи ударац, док потрошња домаћинстава опада мање. Овде то није случај", рекао је економиста Александер Исаков.
Како наводи "Блумберг" упркос несташицама изазваним санкцијама, нова приватна предузећа ничу у Русији, многа подржана државним зајмовима или субвенцијама.
У региону Псков на западу Русије, отворена је фабрика за производњу индустријских батерија које ће заменити увозне. Хемијско предузеће покренуто у Чувашији на Волги производиће водоник-пероксид у количинама које би требало да у потпуности задовоље домаћу потражњу. У близини Москве, погони су почели да производе хидрауличку опрему и лекове.
Несташица великог броја увозних производа послужила је као подстицај руској економији у време сукоба, подстичући раст заснован на мање софистицираној технологији ка ономе што је централна банка Русије назвала "обрнутом индустријализацијом".
А новац који влада и компаније сада уливају у економију такође одражава хитност развоја нове инфраструктуре за трговину након што је Русија морала да напусти руте ка западним тржиштима чија је изградња некада коштала стотине милијарди долара, тврди "Блумберг". Па је тако "Гаспром" удвостручио свој инвестициони програм са планом да током 2023. године преоријентише свој извоз ка истоку.
"Овај тренд би требало да подржи фиксне инвестиције у годинама које долазе", рекла је Татјана Орлова из "Окфорд економикса".
То је био и разлог који је навео произвођаче нафте да троше на транспортну инфраструктуру и танкере. Искористивши огроман приход од високих цена робе, рударски сектор је постао највећи покретач инвестиција прошле године.
"Северстал", један од највећих руских произвођача челика, задржао је капиталне издатке готово непромењеним и преусмерио инвестиције са пројеката који су били у опасности од прекида испоруке опреме или ограничења извоза.
Ове године "Северстал" развија и информационе технологије домаће производње за примену у металској индустрији и сродним секторима. Државни зајмодавци као што су ВТБ банка и Руска пољопривредна банка на сличан начин улажу у замену страног софтвера локалним решењима.
Обиље готовине значи да капитал постаје доступан секторима који дуго жуде за инвестицијама. Само државни програм концесионог кредитирања има за циљ да обезбеди око 300 милијарди рубаља (4,3 милијарде долара) малим и средњим предузећима.
Сергеј Јанчуков, чија група "Мангазеја" обухвата послове од рударства до развоја некретнина, каже да њихови планови потрошње остају непромењени. Њихов тим стручњака размотрио је ризике и сценарија и закључио да је "неопходно ићи напред" и улагати за будућност, навео је он.
"Тешка времена ће проћи, а пројекти ће остати — они су дугорочни, тако да ништа не заустављамо", поручио је Јанчуков.