Србија и Азербејџан разговарају о изградњи гасне електране код Ниша, а према најавама из Бакуа радови би могли да почну већ следеће године и да буду завршени до 2030. Реч је о пројекту снаге 500 мегавата, где ће се производити струја која би могла да задовољи 10 одсто потреба Србије. Међутим, отвара се много веће питање од саме електране - одакле ће Србија у наредним годинама обезбеђивати гас и како ће изгледати њена нова енергетска рачуница, јер паралелно са договорима о новим гасним правцима траје и трка са роковима око НИС-а.
Стручњак за енергетику Жељко Марковић каже да ефекат гасних електрана зависи од начина коришћења.
"У Европи се оне користе до 70 одсто током године, јер је цена гаса висока, па је и струја из тих електрана скупља. Али, оне често диктирају цену електричне енергије - када расте цена гаса, расте и цена струје", објашњава Марковић.
Према његовим речима, електрана код Ниша могла би да произведе између два и три терават-сата електричне енергије годишње.
"То је и до десет одсто укупне производње електричне енергије у Србији", наглашава Марковић.
Гас који би се користио за производњу био би из Азербејџана, али садашњи капацитети нису довољни за то. Очекује се да ће повећање капацитета бити тема разговора председника Александра Вучића током посете Азербејџану, која је у току.
Иначе, Азербејџан има и уговор са ЕУ да од 2027. треба да повећа испоруке гаса Европској унији. Марковић је навео да технички постоји простор за повећање увоза.
"Капацитет интерконектора је 1,8 милијарди кубних метара годишње, а сада користимо око 400 милиона. Уколико дође и та електрана, то би отишло на милијарду", наводи Марковић и каже да није нереално да се тај пројекат, уколико се започне следеће године, изгради за три године.
Напомиње да то зависи и од других ствари, као што је време испоруке опреме, која може бити критична, јер се некад чека и до годину и по дана. Један од начина диверзификације снабдевања је и јачање регионалних веза.
Бугарска је најавила проширење капацитета интерконектора Софија-Ниш са 1,8 на 3,2 милијарде кубних метара, што је повећање за скоро 80 одсто.
О различитим правцима снабдевања гасом се претходних дана разговарало и у Атини. Министарка енергетике је рекла да је Србија на корак од добијања и употребе ЛНГ гаса који би долазио из Грчке, када су у питању радови на изградњи те интерконекције са Северном Македонијом. Гас би могао да се обезбеди и из Румуније, а Србија тренутно има повољан аранжман са Русијом, али следе нови преговори.
Марковић упозорава да је цена гаса тренутно под снажним утицајем глобалних дешавања.
"Цена је око 50 евра по мегават-сату, што је више него у стабилним периодима. Геополитика увек подиже цену, док већа понуда доводи до њеног пада", навео је Марковић и указао да, што је више путева којима можемо доћи до гаса, то је већа могућност за нижу цену за Србију.
Преговори са МОЛ-ом
Паралелно са енергетским пројектима, трају и преговори око Нафтне индустрије Србије. Преговори трају са мађарским МОЛ-ом око преузимања руског дела у НИС-у. Србија, као акционар, има своје интересе, а црвена линија, како је више пута саопштено, је да Рафинерија нафте у Панчеву настави са радом. Рок за преговоре истиче 22. маја. Марковић сматра да је мало вероватно да ће решење бити постигнуто у кратком року.
"Не очекујем коначан договор до тог рока, али ако буде помака, могуће је продужење. Кључно је да Србија заштити своје интересе, пре свега када је реч о раду рафинерије и снабдевању тржишта", истакао је Марковић.
Напомиње да МОЛ већ има неколико рафинерија и да му вероватно није у интересу да рафинерија у Србији ради у пуном капацитету.
"Њима је у интересу вероватно да ова рафинерија код нас ради у оном капацитету док преради нашу нафту коју имамо. Ми имамо негде око 600.000 тона колико се произведе годишње, односно експлоатише из наше нафте", каже Марковић.
Напомиње да је то далеко ниже од капацитета које очекује наша држава, јер је рафинерија у Србији радила и прерађивала око 4,5 милиона тона нафте годишње.