Јефтин гас за ЕУ је управо предат Пекингу. Са три потписа, Русија, Кина и Монголија су прошлог септембра преусмериле пола века енергетске историје ка истоку.
Три земље су тада потписале правно обавезујући меморандум за гасовод "Снага Сибира 2" – линију дугачку око 2.600 км, чија је процењена цена око 13,6 милијарди долара, која ће сваке године преносити 50 милијарди кубних метара природног гаса кроз Монголију у индустријско средиште северне Кине.
Сада, током посете руског лидера Владимира Путина Кини, лидери две земље су постигли договор око главних параметара пројекта "Снага Сибира 2".
"Председник је данас током разговора рекао да у суштини постоји разумевање око основних параметара 'Снаге Сибира 2'. Постоји договор и око трасе и око начина на који ће се пројекат реализовати", рекао је портпарол председника Русије Дмитриј Песков и додао да је остало да се усагласе још неке нијансе.
Песков је навео да засад још не постоји прецизан рок за реализацију пројекта којим је ефикасно прецртана европска енергетска мапа.
Деценијама је овај гас био темељ немачке и западноевропске индустрије, испоручивао се са руских поља Јамал на Арктику кроз "Северни ток 1" директно у Немачку. Сада се иста та залиха преусмерава на исток.
Зар већ не постоји гасовод?
Да. "Снага Сибира 1", која је почела са радом 2019. године, протеже се источно од Јакутије до североисточне Кине.
По чему се овај споразум разликује?
"Снага Сибира 2" је другачија. Ићи ће директнијом рутом кроз Монголију, која ће добити приступ гасу, користећи иста јамалска поља у западном Сибиру која су некада била повезана са Немачком преко гасовода "Северни ток" и "Јамал-Европа", као и приходе од транзита.
За разлику од СС1, који снабдева руска поља окренута ка Азији, СС2 ће црпити гас из арктичких резерви које су некада снабдевале европске фабрике. Другим речима, затвара поглавље о Европи као главном купцу руског гаса и учвршћује Кину као ново сидро тржишта.
Који је временски оквир?
Меморандум је обавезујући, али је и даље нејасан. Кључни детаљи као што су формуле за одређивање цена, структуре финансирања и рокови изградње нису финализовани. Једно је, међутим, јасно: некада окосница раста ЕУ, гас ће уместо тога бити слат у цевоводе који иду источно кроз Монголију до Кине. За Брисел и Берлин, то није само губитак снабдевања већ структурни прекид: доба јефтиног сибирског гаса за Европу је завршено.
Потпуно нова енергетска мапа
Поред потписивања споразума "Снага Сибира 2", Москва се такође обавезала да ће повећати проток на постојећим гасоводима.
Количина гаса преко СС1 ће порасти са 38 на 44 милијарде кубних метара годишње – отприлике четвртину онога што је ЕУ некада куповала од Русије. Руска рута на Далеком истоку, којом се гас доводи из мегапројеката на Сахалину, порашће са 10 на 12 милијарди кубних метара – отприлике десетину онога што је Европа годишње куповала од Москве.
"Снага Сибира 2" је, ипак, много озбиљнији играч: 50 милијарди кубних метара годишње, нешто мање од гасовода "Северни ток 1" који је некада ишао у Немачку пре него што је дигнут у ваздух.
Када се све сабере, Кина ће сваке године увозити преко 100 милијарди кубних метара руског гаса – количине упоредиве са протоцима који су деценијама били темељ европске индустријске базе.
За ЕУ, симболика је брутална. Исти арктички молекули који су покренули послератни бум и одржавали немачке фабрике конкурентним сада су намењени Кини.
Шта то значи за ЕУ?
ЕУ је покушала да се одвоји од Русије после 2022. године, у раскиду који је наводно прећутно подржао НАТО. Од тада, блок је био приморан да купује амерички ЛНГ по много вишим ценама него руски гас из цевовода, што је изазвало кризу цена енергије широм блока и помогло Немачкој да уђе у рецесију.
Потписивањем споразума "Снага Сибира 2", могућност промене курса и поновног повезивања Европе са руским гасом је ефикасно нестала.
Пекиншки прорачун
Годинама су кинески лидери оклевали. Пекинг је бринуо да ће постати превише зависан од руске енергије и плашио се зависности од суседа за транзит. Али нешто се променило.
Аналитичари указују на два окидача: обновљено непријатељство између ЕУ и Москве, што Запад чини непоузданим транзитом за кинеске интересе, и упозорења америчког председника Доналда Трампа о кинеском приступу глобалним тржиштима ЛНГ-а. У том светлу, фиксна сибирска линија кроз Монголију изгледа као ограда – дугорочна, сигурна и ван америчког мешања.
Споразум је такође склопљен усред нестабилности на Блиском истоку, укључујући сукоб између Израела и Ирана, који је пољуљао веру Пекинга у поморски течни природни гас (ЛНГ). Обезбеђивање копнене артерије јефтиног цевоводног гаса нуди стабилност у тренутку глобалних промена.
Хваливши пројекат као "тврду повезаност", Си је јасно ставио до знања да за Пекинг енергетски коридори нису само економија већ и стратегија – начин закључивања партнерстава и преобликовања равнотеже снага Евроазије.
Другим речима, споразум "Снага Сибира 2" је више од енергетског споразума. То је стратешко преусмеравање руског арктичког гаса – од цевовода који су некада покретали просперитет Европе до једног купца на истоку. Европа губи јефтино гориво које је подржавало њену индустријску снагу пола века, а са њим и сваку реалну прилику да поврати приступ руском гасу у догледној будућности.
Русија добија гарантованог купца, учвршћује партнерство са Кином које су оба лидера описала као "без ограничења", док Пекинг обезбеђује дугорочно снабдевање под својим условима. Глобална енергетска мапа је редизајнирана, а пуне последице ће се појавити тек временом.