Просечна бруто зарада за март износила је 167.263 динара, док је просечна нето зарада, без пореза и доприноса, износила 121.650 динара, објавио је данас Републички завод за статистику (РЗС).
Раст бруто зарада у периоду јануар-март 2026. године, у односу на исти период прошле године износио је 11,5 одсто номинално, односно 8,7 одсто реално, док је просечна нето зарада већа за 11,7 одсто номинално, односно за 8,9 одсто реално.
У поређењу са истим месецом претходне године, просечна бруто зарада за март 2026. године, номинално је већа 12,5 одсто, а реално за 9,4 одсто, док је просечна нето зарада номинално већа за 12,6 одсто, односно за 9,5 одсто реално.
Медијална нето зарада за март 2026. године износила је 92.753 динара, што значи да је 50 одсто запослених остварило зараду до наведеног износа.
Према подацима РЗС, највеће плате у марту примили су програмери, 329.858 динара, док су на другом месту по висини примања запослени у дуванској индустрији са 299.410 динара, а у ваздушном саобраћају 255.689 динара. На четвртој мести по просеку плата су запослени у области научног истраживања и развоја са 251.275 динара, а на петом у сектору финансијских услуга са 251.275 динара. Просек већи од 200.000 имају и запослени у телекомуникацијама, 206.175 динара и у производњи фармацеутских производа са 216.503 динара.
Мали: Настављамо даље ка постављеним циљевима
Први потпредседник Владе и министар финансија Синиша Мали је на свом инстаграм налогу истакао да је, када се погледа период јануар-март, просечна зарада била 118.736 динара, односно 1.011 евра.
"У односу на исти период 2025, просечна зарада за јануар-март 2026. номинално је већа за 11,7 одсто, а реално за 8,9 одсто", додао је министар.
Како је навео, у 2012. години просечна нето зарада у Србији износила је свега 366 евра, што је било значајно ниже у односу на већину земаља региона.
"У истом периоду просечна плата у БиХ била је 422 евра, у Црној Гори 487 евра, у Северној Македонији 340 евра, у Албанији 301 евро. Србија је тада била при самом дну регионалне лествице по висини зарада. Сада у марту, просечна нето зарада у Србији износила је 1.036 евра, чиме је Србија достигла и престигла део земаља региона. У истом периоду просечна плата у БиХ износи 840 евра, у Северној Македонији 785 евра, док је у Црној Гори 1.027 евра", навео је Мали и додао да такав раст зарада у Србији одражава значајно унапређење економских перформанси, тржишта рада и животног стандарда у претходних 14 година.
Додао је и да након што је по први пут у историји, у децембру 2025. просечна плата у Србији прешла хиљаду евра, види се да се тај тренд наставља и да примања грађана настављају да расту у реалном износу.
"Настављамо даље ка постављеним циљевима и ка испуњењу обећања која смо дали. И као што смо испунили да ће до краја 2025. године просечна плата бити хиљаду евра, тако сада идемо ка циљу да до краја 2027. просечна плата достигне 1.400 евра, а до краја 2030. године и 1.700 евра како је предвиђено Националном стратегијом", додао је министар.
Закључио је да када држава води рачуна о својим грађанима, резултати се виде кроз веће плате, пензије, бољи животни стандард.
"Наш циљ је да сваки грађанин осети напредак и сигурност у свакодневном животу и зато заједно настављамо да градимо још сигурнију и јачу Србију и бољу будућност за сваку породицу", додао је Мали.