Украјина је једина земља у Европи са којом Србија нема потписан Споразум о слободној трговини, иако су преговори са Кијевом у оквиру процеса приступања наше земље Светској трговинској организацији почели још пре 20 година. Главни камен спотицања био је управо то што Украјина и Србија нису успеле да се усагласе око царина на поједине пољопривредне и индустријске производе. Ових дана је, међутим, објављено да је у току финализација тог документа, а саговорници РТ Балкан указују да би Србија требало добро да отвори очи, пре него што широм отвори врата за украјинску робу, нарочито због домаћих пољопривредних произвођача.
Председник Удружења одгајивача говеда Централне Србије Милија Паламаревић упозорава да држава не сме да поклекне под притисцима, јер ће угрозити прехрамбену сигурност која је најважнија за сваку земљу, док агроекономиста Милан Простран напомиње да је трговина двосмерна улица и да се свако сналази како зна, спашавајући своју привреду, па да и Србија мора да "игра паметно" и да се добро заштити, пре свега да не понови грешке пребрзе либерализације тржишта, коју је спровела са земљама Европске уније.
Из Привредне коморе Србије за РТ Балкан кажу да је за домаћу привреду јако важно да се током преговора о Споразуму о слободној трговини заштити примарна пољопривреда, пшеница, кукуруз, сунцокрет и сунцокретово уље. Украјина, као светски аграрни гигант са великим поседима, има ниске трошкове производње по хектару, те би увоз украјинске пшенице и кукуруза оборио цене на домаћем тржишту. У ПКС напомињу да би задржавање царина или увођење годишњих квота на ове производе било најоптималније решење.
"Због јефтиних житарица, и сточна храна у Украјини је јефтинија, тако да су украјински производи месне и млечне индустрије самим тим конкурентнији у односу на српске. Ове производе би Споразумом требало делимично заштитити, увођењем сезонских тарифа ради заштите домаћих производа на врхунцу сезоне. Такође је потребно опрезно приступити металуршком сектору и тешкој индустрији, будући да Украјина има масивну тешку индустрију и сопствене изворе руде гвожђа и кокса. Преплављивање домаћег тржишта јефтиним украјинским челиком угрозило би домаћу производњу", указују у ПКС.
Обим робне размене између Србије и Украјине у 2025. години је достигао готово 450 милиона долара, а српски извоз је по први пут премашио 200 милиона америчких долара. У првом кварталу ове године, робна размена је износила 152,8 милиона долара, а Србија је остварила суфицит од 36,8 милиона долара. Томе је највише допринео извоз струје у Украјину, са уделом од чак 34 одсто укупног извоза. Оно што већ пали црвену лампицу за српског сељака је и податак да се малина нашла међу првих пет увозних производа прошле године.
Агроекономиста Милан Простран каже да је највећи изазов то што је Украјина, велика аграрна земља и напомиње да би о томе требало посебно водити рачуна пре потписивања било каквог споразума.
"Они нама на глобалном тржишту доста конкуришу, и када је у питању малина и читава палата пољопривредних производа, као сировина. Структура производње је слична нашој, али они имају повољније климатске услове и сад ми имамо проблем са сојом и кукурузом, због суша, а они још не", објашњава Простран.
Он подсећа на ситуацију из 2022. године, када је почео сукоб у Украјини, када су се на протестима широм ЕУ побунили фармери због увоза јефтиних житарица и уљарица.
"ЕУ је вероватно направила неке уступке Украјини, што ми не треба да радимо и не морамо, али је она дала и компензацију својим пољопривредницима, због увоза пољопривредних производа из Украјине. Мислим да је око 600 милиона евра била била прва транша те помоћи, као нека врста надокнаде да се не буне што ће изгубити део дохотка. Србија би свакако морала да направи неку динамику либерализације и неки модел утврђивања квота - колико које робе може да уђе", сматра агроекономиста.
Председник Удружења одгајивача говеда Централне Србије Милија Паламаревић сматра да би највећи проблем био, ако крене неконтролисан увоз млека и млечних производа. Додаје да држава не сме да угрози све што је до сада дала кроз субвенције сточарима, тиме што ће дестабилизовати откупне цене млека и готових производа. Паламаревић истиче да држава треба да избегава да ступа у такве ангажмане, у којима домаћи сточари не могу да буду конкурентни. Он упозорава да сваки такав потез доприноси демотивисању људи да одустану од производње, што је погубно за српску пољопривреду.
"Нас ће брзо 'затрпати', јер код нас се гурају из Европе, ако дођу паралелно и отуда, нама прети потпуна дестабилизација тржишта млека, обарање цене и пропаст домаћих сточара. Европи, а нарочито Немачкој одговара, на пример, јефтин кукуруз из Украјине, јер свој користе само као кабасто храниво, односно за силажу. Њима одговара и да униште наше сточарство и на томе раде већ 30 година. Тако ће имати јефтину храну из Украјине, а сигуран пласман производа које направе, у државе трећег реда, међу којима је и Србија. Све то не раде случајно, већ плански и зато наша земља треба да буде тактичар и да нас заштити", сматра Паламаревић.
Милан Простран указује да је ЕУ врло лукава и да има тзв. "перфидни систем ванцаринске заштите".
"Декларативно се залажу за слободно тржиште, а онда вам уводе разне системе квалитета за лековито биље, па за пшеницу и ви стално јурите и не можете да стигнете да испуните све те критеријуме. На неки начин вас кроз то стално држе на дистанци. Не забрањују, али вас тиме успоравају и ограничавају извоз, а тиме чувају своје произвођаче", тврди Простран.
Он наводи да је, иако СТО промовише слободну трговину да постоје подаци да је цена тих глобалних ванцаринских забрана око 760 милијарди евра годишње.
Иначе, нови мађарски премијер Петер Мађар je у петак саопштио да забрана пољопривредних производа из Украјине, која је уведена у мандату претходне владе, остаје на снази. Ограничења увоза пољопривредних производа из Украјине увела је претходна влада Виктора Орбана, поводом ванредне ситуације која је због сукоба у Украјини била уведена на националном нивоу. Петер Мађар је 14. маја објавио укидање ванредног стања у земљи, након чега је остала правна несигурност поводом раније забране увоза пољопривредних производа из суседне Украјине. Урајински лист "Европска правда", позивајући се на високог званичника ЕУ је објавио да, осим Мађарске, још две земље ЕУ, Пољска и Словачка, блокирају увоз пољопривредних производа из Украјине.
"Србија има јако дуго искуство са земљама са којима је склопила споразуме са слободној трговини. Направљени су и неки лоши кораци и неке убрзане либерализације тржишта и вероватно може из тих искустава да извуче закључке, тамо где су направљене грешке, оне би требало да буду пример о чему треба посебно водити рачуна. Ми још плаћамо цену што смо прерано либерализовали тржиште са ЕУ, јер смо се пребрзо и превише отворили. Мађарска се много боље заштитила и забранила продају пољопривредног земљишта. Имамо позитивна, али горка искуства и требало би да их добро размотримо. Брза либерализација нам није ништа добро донела", тврди Милан Простран.
Он напомиње да у тим разговорима треба бити врло мудар, поштујући економске принципе, али пре свега интересе наше привреде.
"Кад потписујете, морате бити свесни да улазите и у ризике. На пример, из ЕУ, сада увозимо све живо, и што нам треба и што нам не треба. Нама је сада у увозу пољопривредних производа најдоминатније месо, а раније је то била последња ставка када је у питању увоз. Треба да водимо рачуна о сопственим интересима и да, ако већ морамо да постигнемо такав споразум, покушамо да га прилагодимо. Надам се да нас неће угрожавати са производима које имамо у суфициту", напомиње Милан Простран.
Преговори са Украјином су почели 2005. као део процеса приступања Србије Светској трговинској организацији, јер је Кијев захтевао билатералне преговоре са Београдом као услов за пријем. Чланство у СТО је иначе и главни услов за затварање преговарачког Поглавља 30 са ЕУ, који се тиче економских односа са иностранством. Стручњаци упозоравају би држава требало добро да процени ризике и да не дозволи да заживи споразум са Украјином, на рачун пропасти српске пољопривреде.