Све је више страних радника у Србији. Раде углавном у грађевинарству, угоститељству, транспорту. Званични подаци кажу да их је 2024. године било око 60.000, док је прошле године издато 100.000 радних дозвола странцима. То је десет пута више него пре деценију. Бројке су и веће, јер има и странаца који раде на црно.
Србија је постала привлачније место за запошљавање странаца пре две године, након законских измена које су продужиле време боравка и рада и дигитализовале процес добијања дозвола. У ново поглавље уређења тржишта рада Србија улази преговорима о радној мобилност, а прва земља с којом се преговара у том правцу је Узбекистан.
Данијел Игрец, помоћник министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања каже да је Узбекистан земља с којом Србија жели да оствари стратешко партнерство.
"То је држава са најбрже растућом економијом у Централној Азији, држава са изузетно вредним радницима, са радницима који, када оду у иностранство и када се радно ангажују, поштују друштвени поредак, културу, обичаје државе у којој се ангажују", рекао је Игрец за РТС.
Навео је занимљив податак да међу узбекистанским радницима нема криминала, нема прекршаја, изузетно су вредни као радници.
"Узбекистан је земља која, пре него што упути своје раднике у друге државе, омогући им обуку, уче језик земље у коју иду, обичаје, упозна их са културом и традицијом. Припреми их да могу, када дођу у државу, да се у потпуности интегришу и да обављају свој посао у складу са очекивањима послодаваца у тим земљама", навео је Игрец.
Очекује се да Споразум буде усаглашен до јесени, јер је за октобар најављена посета председника Узбекистана Србији и том приликом се очекује потписивање Споразума о радној мобилности.
Да ли ће бити преговора и са другим земљама, још се одлучује. Циљ будућих споразума је да све радне миграције буду у легалним оквирима. Србија је 1. фебруара 2024. године почела са применом измена закона које су увеле додатне провере страних радника.
"Министарство за рад обавља проверу над применом закона, врше се редовне и ванредне инспекцијске контроле. Оно што смо затекли до сада јесте да, рецимо, страни радници који се ангажују у Србији често нису довољно упућени у своја права. Министарство, заједно са својим међународним партнерима, спроводи пројекте и обуке како би ти радници били упознати са својим правима. Оно што је важно да напоменем јесте да споразуми о радној мобилности уводе принцип једнаког третмана, што значи да страним радницима не дајемо никаква додатна и већа права него што их имају домаћи радници у Србији", навео је Игрец.
Пре ангажовања страних радника послодавци су дужни да спроведу тест тржишта рада при Националној служби за запошљавање и провере да ли има домаћих радника са потребним квалификацијама. Данијел Игрец тврди да послодавци не заобилазе ту обавезу. Константу потребу Србије за страним радницима објашњава изузетним привредним растом Србије.
"Као што знате, суочавамо се са демографским изазовима. Стопа незапослености нам је на рекордно ниском нивоу, 8,5 одсто, тако да једноставно, због економског развоја, економског напретка, постоји потреба за ангажовањем додатне радне снаге", каже Игрец.
Наводи да страни радници обично лако добију такозвану визу Д, која им је неопходна да дођу у Србију да раде, највише до 180 дана. Након тога морају да добију јединствену дозволу за рад и боравиште, која може да траје највише три године.
"Међутим, други корак је често компликован и доводи до злоупотреба од стране послодаваца, уцењивања радника, а у екстремним случајевима и до одузимања пасоша и ограничавања кретања. За време трајања визе Д страни радник не може да промени послодавца", објашњава Игрец.
Уколико неки од страних радника, кад му истекне виза Д по основу запошљавања, не испуни услове за стицање јединствене боравишне дозволе за рад, послодавац који га је ангажовао има обавезу да му обезбеди сигуран повратак у своју земљу порекла, уз покривање свих трошкова.