Бугарска се суочава са потенцијалним санкцијама Европске уније због прекомерног буџетског дефицита, само неколико месеци након придруживања еврозони, изјавио је премијер Румен Радев. Он је оптужио претходну власт да је изазвала кризу, јер је манипулисала економским бројкама како би за мало прешла праг за придруживање еврозони.
Радев, који се сматра евроскептиком, рекао је да ће Европска комисија објавити свој формални извештај о фискалној ситуацији у земљи 3. јуна, чиме ће бити покренута такозвана процедура прекомерног дефицита.
Према процедури, Софија мора да смањи потрошњу са прошлогодишњих 3,5 одсто испод горње границе од 3 одсто тако што ће поставити обавезујуће ограничење буџетског дефицита. Ако Бугарска не успе, ЕУ може да замрзне финансирање и да иде толико далеко да овој балканској земљи намеће казне до 0,05 од БДП-а сваких шест месеци.
Радев је за ситуацију окривио "тешко наслеђе" које произилази из "немарности, неспособности, волунтаризма, популизма и финансијских злоупотреба" претходне десноцентричне и проевропске владе Росена Жељазкова, која је пала у децембру 2025. године након масовних протеста против корупције.
Премијер је такође предвидео да ће ове године дефицит бити чак и већи од 3,5 одтсо. Европска комисија прогнозира да ће дефицит достићи 4,1 одсто БДП-а ове године, а да ће порасти на 4,3 одсто 2027. године.
"Они су лагали да би гурнули Бугарску у евро... Балон је пукао", рекао је Радев о буџетском дефициту.
Бугарска се придружила еврозони 1. јануара 2026. године, након што је једва испунила критеријуме, посебно у погледу инфлације, што је била највећа препрека. Заговорници овог напора настојали су да Бугарску држе на прозападном и проевропском путу, уз практичне монетарне последице које су се сматрале минималним, јер је бугарски лев деценијама био везан за евро.
Међутим, критичари су тврдили да је Жељазковљева коалиција – која је подржавала чланство у еврозони – пројектовала нереалан раст прихода, са потенцијалом да повећа буџетски дефицит.
Извештај листа "Политико" из 2025. године такође је скренуо пажњу на изненадно и "мистериозно" смањење државних дневних болничких трошкова за 82,8 одсто у априлу – потез који је помогао у смањењу просечне годишње инфлације у Бугарској. У то време, неименовани бивши локални званичник рекао је новинама да је "једини разлог зашто се Бугарска квалификовала... због државно регулисаних цена". Према писању листа "Политико", претходна влада је такође смањила инфлацију смањењем цена железничких карата за више од 9 одсто.
Радев, који се залагао за прагматичније везе са Русијом и доследно се противио војној помоћи Украјини – није био против еврозоне саме по себи, али је инсистирао да се таква одлука може донети само на референдуму.
Међутим, парламент је блокирао његов захтев, а критичари су га оптужили да покушава да саботира процес. Сам Радев је рекао да елита која "маршира ка еврозони" игнорише бугарске грађане и да "представници народа ускраћују народу право на избор".
Према процедури ЕУ за прекомерни дефицит, земље које крше фискална правила блока дужне су да врате свој дефицит испод три одсто БДП-а у одређеном року и подлежу пажљивијем буџетском праћењу од Европске комисије.
Према прогнози ЕК, дефицит Бугарске ће износити 4,1 одсто БДП-а у 2026. години јер се земља ткаође бори са највишом стопом инфлације у еврозони, што већ подиже цене хране.
Уколико се потврди, Бугарска би постала прва земља које је ушла у еврозону и суочила се са корективним фискалним делом блока у року од неколико месеци од приступања, као и први поступак услед прекомерног дефицита (ЕДП) за Софију откако је претходна процедура завршена 2012. године.
Очекивано покретање процедуре због прекомерног дефицита долази неколико дана након што је Брисел одблокирао 370 милиона евра из Фонда за опоравак за Бугарску, док је још три милијарде евра остало замрзнуто до спровођења правосудних и антикорупцијских реформи. Пролећни пакет Комисије садржи и ажуриране информације о другим државама чланицама које су већ у поступку, укључујући Француску, Мађарску, Италију и Пољску.