Европска унија могла би у наредним годинама да се суочи са губитком више од милион радних места услед високих цена енергије, реструктурирања индустрије и трошкова зелене транзиције, упозориће Европска комисија у оквиру новог пакета препорука државама чланицама, пише "Блумберг".
Према документима у које је овај портал имао увид, енергетски притисци током 2026. године могли би да угрозе чак 560.000 радних места, пре свега у грађевинарству, металској и хемијској индустрији, као и у транспортном сектору. Додатну забринутост у Бриселу изазива стање у европској аутомобилској индустрији, једном од кључних ослонаца немачке привреде. Комисија процењује да је због преласка на електрична возила и растуће конкуренције из Кине под ризиком чак 600.000 радних места.
Ништа боље не стоје ни други сектори повезани са зеленом транзицијом. У индустрији батерија угрожено је око 85.000 радних места, док би тржишни притисци могли да погоде готово 59.000 запослених у производњи соларних панела. Додатних 4.500 радних места могло би да буде изгубљено у челичној индустрији због мера за смањење емисије угљеника.
Европска комисија је због успоравања привреде кориговала и своје процене незапослености. Уместо раније очекиваних 5,8 до 5,9 одсто, сада предвиђа да ће стопа незапослености у ЕУ износити шест одсто и 2026. и 2027. године.
Истовремено се очекује даљи раст јавног дуга држава чланица. Просечни буџетски дефицит требало би да порасте са 3,1 одсто БДП-а у 2025. на 3,5 одсто наредне године, а затим на 3,6 одсто 2027. године.
Док Брисел упозорава на могуће гашење радних места, европске компаније истовремено се суочавају са озбиљним недостатком квалификоване радне снаге. Чак 77 одсто фирми навело је прошле године да мањак радника и одговарајућих вештина представља препреку за инвестиције.
Због тога ће Европска комисија први пут у оквиру Европског семестра, годишњег економског надзора, посебан акценат ставити на образовање, стручно усавршавање, СТЕМ области и програме преквалификације.
Брисел упозорава и да би домаћинства са нижим примањима могла најтеже да осете последице раста цена енергената и горива, док сваки пети радник у ЕУ већ ради у секторима са ниским зарадама и слабим растом продуктивности.
Док европски званичници инсистирају да зелена транзиција и нова индустријска политика треба да ојачају конкурентност старог континента, најновије процене ЕК показују да ће цена тог процеса за многе европске привреде и раднике бити знатно виша него што се раније очекивало.