Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић рекла је у Санкт Петербургу да Србија и Русија остају поуздани партнери у енергетском сектору и да верује да ће се у дијалогу пронаћи модел сарадње који ће у датим условима бити у најбољем интересу обе стране.
Она је учествујући на панелу у оквиру Међународног економског форума у Санкт Петербургу (СПИЕФ) заједно са Александром Новаком, замеником председника Владе Руске Федерације, принцом Абдулазизом бин Салманом Ал Саудом, министром енергетике Краљевине Саудијске Арабије, Каримом Бадавијем, министром нафте и минералних ресурса Египта, Александром Дјуковом, председником Управног одбора компаније "Гаспром њефт", представницима Организације земаља извозница нафте (ОПЕК) и Форума земаља извозница гаса (ГЕЦФ) рекла да Србија и Русија имају дугогодишње партнерство у енергетском сектору.
"Снабдевање гасом по конкурентним ценама допринело је расту наше економије у последњој деценији и допринело да избегнемо нагли раст цена енергената и смањење конкурентности, као неке друге земље у Европи. Свесни смо да се енергетика користи као средство у геополитичким сукобима, али ћемо наставити да чинимо све што можемо да повећамо енергетску безбедност Србије, побољшамо инфраструктурне везе са суседима и одржимо односе са традиционалним пријатељима", навела је министарка, а саопштено је из њеног кабинета.
Србија је, како је навела, захвална на подршци Русије у тешким временима, када је стабилност снабдевања била кључна као током периода енергетске кризе 2022. године.
Говорећи о изазовима због рата на Блиском истоку, Ђедовић Хандановић је казала "да се Србија као земља без излаза на море, кандидат за ЕУ и једина из Европе која није увела санкције Русији, изложена великим притисцима, а поготову након увођења америчких санкција 'Гаспромњефту'".
"Енергетска безбедност малих земаља као што је Србија углавном се заснива на нашој способности да се прилагодимо и омогућимо већу флексибилност и диверсификацију. Покренули смо и нови инвестициони циклус и у оквиру плана Србија 2035. планирамо улагања у енергетски сектор вредна 14,4 милијарде евра. Највећи део инвестиција биће усмерен на нове капацитете за производњу електричне енергије, око 6,5 милијарди евра за реверзибилне хидроелектране, гасне електране и нове капацитете обновљивих извора енергије. Покренули смо и развој српског нуклеарног програма за шта ће бити опредељен велики део ових улагања", навела је министарка.
Према њеним речима природни гас ће наставити да има значајну улогу у енергетском сектору у наредним деценијама.
"У будућности ћемо се ослањати на гасне електране, као и на развој нуклеарне енергије, како бисмо обезбедили довољне количине електричне енергије. Обновљивим изворима енергије неопходна је базна енергија, као и балансирање. Живимо у ери електрификације, а раст потрошње додатно убрзавају нове технологије и вештачка интелигенција", казала је Ђедовић Хандановић и као приоритет Србије навела је сигурност нафтног сектора, стабилно снабдевање и континуитет производње и рада рафинерије.
Истакла је да се надамо проналажењу дугорочног решења и настављамо да водимо активан дијалог са партнерима.
На маргинама Међународног економског форума у Санкт Петербургу Ђедовић Хандановић разговарала је са замеником министра енергетике Руске Федерације Павелом Сорокином о сарадњи две земље у енергетском сектору и проналажењу одрживог и дугорочног решења за Нафтну индустрију Србије.