ЕЦБ повећала каматне стопе за четвртину поена: У очекивању више инфлације и споријег раста привреде

Централна банка је прва у Г7 која повећава трошкове задуживања као одговор на енергетску кризу на Блиском истоку

Европска централна банка (ЕЦБ) данас је повећала све три кључне каматне стопе за по 25 базних поена- референтну каматну стопу на депозите на 2,25 одсто, камату на главне операције рефинансирања на 2,4 одсто и камату на граничну кредитну линију на 2,65 одсто, док је истовремено упозорила да очекује вишу инфлацију и спорији раст привреде у еврозони због рата на Блиском истоку.

Одлука банке - прве у Групи седам најбогатијих - уследила је у тренутку када је инфлација у блоку тренутно изнад три процента - много више од циља од два одсто, а економски опоравак је све слабији.

Према новим пројекцијама стручњака еврозоне, инфлација ће у просеку износити три одсто у 2026, затим 2,3 одсто у 2027. и два одсто у 2028.

Базна инфлација, без хране и енергије, износиће по 2,5 одсто у 2026. и 2027, а успориће на 2,2 одсто у 2028.

У односу на март, пројекције инфлације су ревидиране навише за 2026. и 2027. годину, пре свега због виших цена енергије, које се делимично преносе на храну, индустријске производе и услуге.

ЕЦБ сада очекује да ће економски раст еврозоне износити 0,8 одсто у 2026, 1,2 одсто у 2027. и 1,5 одсто у 2028.

Ревизија наниже за 2026. и 2027. одражава утицај рата на робна тржишта, реалне приходе домаћинстава и пословно поверење, наводи ЕЦБ на својој веб страници.

Повећање је прво од септембра 2023. године. Економисти су углавном очекивали овај потез, рекавши Ројтерсу да је он углавном осмишљен да обузда инфлациона очекивања и заштити кредибилитет ЕЦБ-а након што је споро реаговала на постпандемијски скок инфлације 2022. године.

Неколико посматрача ЕЦБ-а окарактерисало је то као "повећање осигурања" - меру предострожности која би се могла поништити ако ценовни притисци попусте.