Када је почетком марта Иран објавио да затвара Ормуски мореуз за поморски саобраћај, експерти широм света очекивали су шок на тржиштима нафте и гаса, гори него почетком 1970-их. Он је избегнут захваљујући децентрализованој мрежи бродара и брокера, који су заобишли централне институције уз помоћ вештачке интелигенције, пише капетан Џон. А Конрад V.
Дугогодишњи поморац и уредник портала "гКапетан", који се чита и у Белој кући, Конрад је још у марту споменуо могућност да се Америци не жури да отвори Ормуз. Од последица иранске блокаде страдале су углавном друге земље, док су САД постале извозник енергената.
У најновијем ауторском тексту, Конрад покушава да објасни зашто нафта никада није скочила на 200 долара по барелу, али и зашто уштеде од употребе АИ нису стигле до потрошача на каси.
Бродарство је тврдоглав посао, вели Конрад. Као један од најстаријих заната, није склоно да усваја нове технологије без преке потребе. Затварањем Ормуза, међутим, целој индустрији је "стављен пиштољ на чело".
Катедрала и чаршија
Амерички писац Ерик Рејмонд описао је својевремено поделу у свету програмера на "катедралу" и "чаршију": с једне стране, богато свештенство које временом изгради огромно здање, а са друге трговце са бувље пијаце који се цењкају међусобно и некако успеју да изграде још веће.
"Катедрала има једну главу, па види проблем на један начин. Чаршија види затворени теснац на хиљаду начина истовремено", пише Конрад.
Велике поморске корпорације попут данског "Маерска" су део Катедрале. На вест о затварању Ормуза, Копенхаген је урадио обрачун, издао наређење и цела "Маерскова" флота се окренула и трошак проследила низводно до потрошача. Једна глава, једно решење.
"Танкери и бродови за жито и ђубриво, они су вам део чаршије, бувљака. Неколико хиљада власника танкера, углавном Грка са по три брода и малом породичном канцеларијом у Пиреју за коју никад нисте чули. Они се не договарају. У принципу не верују једни другима. Када је теснац затворен, нису заказали састанак. Свако од њих је, самостално, почео да тражи начин да настави да зарађује иако је Персијски залив под кључем", вели Конрад.
Чаршија је увек налазила начине да заобиђе блокаде, од Суеца 1956. до танкерских ратова у Заливу 1980-их, али је проблем увек био мањак информација. Некада су имали телефоне и телексе, пише Конрад, а данас сателите и АИ. Што значи да су малом грчком бродовласнику сада на располагању алати којима су приступ некада имали само богати и моћни. Зато је Чаршија могла да одговори на кризу брже него икада у историји.
"АИ није заменила брокере или власнике или капетане. И није никоме дала готове одговоре. Урадила је нешто важније: помогла је људима да постављају боља питања", пише Конрад.
Уместо да повеже људе и од Чаршије направи Катедралу, АИ је хиљадама независних актера на светском бувљаку омогућила да буду бржи, бољи и прецизнији. Једини разлог што је све ишло спорије него што су експерти очекивали, вели амерички капетан, је прећутни код части Чаршије који је захтевао да се све постигне без погибије посада.
Свет је опстао захваљујући Чаршији, грчким бродовласницима и "оператерима у сенци којима не бих веровао да ми паркирају аутомобил", пише Конрад. Успели су зато што су даноноћно у Машину убацивали огромну количину информација и постављали небројена питања, јер је превише њих радило превише различитих ствари, па ниједна влада није могла да их све спречи.
Притом АИ није преузела систем, већ су сви брокери, капетани, аналитичари и оператери радили дуже и више него претходне генерације, јер су морали.
Код кога је новац?
"Зато одговоре на питање куда води употреба АИ не треба тражити у прописима, ценама деоница или технолошким конференцијама у Калифорнији, већ у Персијском заливу, где питање није више може ли АИ да помогне у пословању, већ код кога ће да заврше паре када у томе успе", пише амерички капетан.
Истина је сурова, додаје Конрад. АИ је успела да оствари најављене уштеде, али је добробит од њих потрошена давно пре него што је стигла до обичних грађана.
Употреба вештачке интелигенције омогућила је Чаршији да мање-више одржи предратно стање на тржиштима по огромној цени у времену и труду. Све уштеде су отишле на рат и тржишно трење, а сав профит је усисала геополитика, вели амерички капетан.
Проблем је у томе што хипер-ефикасни системи немају чиме да апсорбују шок. Превише су крхки и зато су умало пропали. Спас је омогућила само неефикасна бувља пијаца, својом хаотичном али растегљивом праксом.
Ово је важило и за војну страну једначине, напомиње Конрад: америчка морнарица је стереотип Катедрале, док су се иранске оружане снаге понашале као Чаршија.
Вашингтон још увек верује да отпорност долази одозго, од Катедрале и носача авиона, а да ће ВИ да донесе изобиље по малој или никаквој цени, запажа амерички капетан. У стварности, отпорност долази одоздо, од десетина и стотина малих бродовласника који су уз помоћ нове технологије некако успели да испоруче очекивану робу — макар и дужим путем, по четворострукој цени.