Европска централна банка (ЕЦБ) је пре неколико дана донела одлуку о повећању основних каматних стопа за 25 базних поена, на 2,25 одсто, док је истовремено упозорила да очекује вишу инфлацију и спорији раст привреде у еврозони због рата на Блиском истоку. Oчекује се да ће ова одлука погурати и рате кредита дужника у ЕУ. Упркос томе што је Народна банка Србије на састанку у јуну задржала референтну каматну стопу која се није мењала месецима, и за грађане у нашој земљи који отплаћују банкарске позајмице, рате би наредних месеци могле да порасту.
Из НБС напомињу да се повећање кључних каматних стопа ЕЦБ-а може одразити на кретање Еурибора, чија промена заправо утиче на висину каматне стопе на кредите у еврима на домаћем тржишту, поготово код кредита с варијабилним каматним стопама које су директно везане за тромесечни или шестомесечни Еурибор. Самим тим, евентуални раст Еурибора може довести до повећања каматних стопа и рата код позајмица с варијабилном каматном стопом у еврима, а у питању су углавном стамбени кредити.
У НБС истичу да пренос промена Еурибора на каматне стопе у Србији не мора бити тренутан, нити потпун, већ зависи од уговорених услова кредита, врсте референтне стопе и периода њеног усклађивања.
НБС је задржала износе камата, које су на истом нивоу још од септембра 2024. године и чије евентуалне промене утичу на кредите у динарима, али напомиње да остаје опрезна и да ће одлуке доносити од састанка до састанка не обавезујући се на одређену путању каматне стопе. Из НБС наводе да ће одлуке монетарне политике пре свега зависити од дужине трајања и јачине енергетског шока, као и од евентуалног преливања на остале цене преко инфлационих очекивања.
Дужници у Србији су, подсећају у НБС, у случају знатнијег раста Еурибора заштићени системским решењима која су уграђена у Закон о заштити корисника финансијских услуга, а која ограничавају могућност наглог раста каматних стопа и тиме ублажавају ефекте евентуалних промена на међународном финансијском тржишту.
Међутим, изражена неизвесност у међународном окружењу у вези са сукобом на Блиском истоку и потенцијалним даљим променама светске цене нафте и других енергената, као и могућим ефектима на цене осталих сировина, минералних ђубрива, глобалне ланце снабдевања, токове робе и услуга, представља важан извор ризика који могу утицати на кретање глобалне и домаће инфлације. Управо због тога, НБС остаје опрезна и због тога ће одлуке доносити од састанка до састанка не обавезујући се на одређену путању каматне стопе.
Из НБС напомињу да ће одлуке монетарне политике пре свега зависити од дужине трајања и јачине енергетског шока, као и од евентуалног преливања на остале цене преко инфлационих очекивања.
"Народна банка Србије има на располагању инструменте и спремна је да реагује ако процени да су инфлаторни притисци јачи од процењених како би усидрила инфлациона очекивања и тиме ограничила секундарне инфлационе ефекте и очувала ценовну стабилност у средњем року", кажу у НБС.
Васић: Новац постаје скупљи, а рате веће
Стручњаци кажу да је реч о очекиваном потезу Европске централне банке чији је основни задатак контрола инфлације, а да су главни разлози инфлаторних притисака раст цена енергената, нафте, гаса и вештачког ђубрива, као и поремећаји у снабдевању изазвани геополитичким кризама, попут оне у Ирану.
Финансијски консултант и банкар Владимир Васић каже да ће се одлука ЕЦБ одразити и на банкарско тржиште у Србији, пре свега на кориснике кредита индексираних у еврима. Колико ће повећање износити зависи пре свега од периода отплате, односно од тога када је кредит подигнут.
"Раст референтне каматне стопе сигурно није добра вест за оне који имају кредите, пре свега стамбене. Новац постаје скупљи, а рате ће бити веће. Највише ће то осетити они који су се недавно задужили, јер би месечно оптерећење по том основу за њих могло бити веће за око 50 евра. Онима који кредит отплаћују већ десетак година повећање рате ће бити мање", каже Владимир Васић за РТ Балкан.
Он објашњава да је ЕЦБ реаговала на инфлаторне трендове и подигла референтну каматну стопу. Не зна се колико ће трајати ово европско "стезање каиша", али Васић напомиње да свакако не треба очекивати да ће то трајати краће од шест до девет месеци. Он указује да је у случају раста инфлације током три месеца, потребно два до три пута више времена да би се она вратила на претходни ниво.
Инвеститори иначе тренутно процењују да ће ЕЦБ спровести још два повећања каматне стопе, која сада износи 2,25 одсто, у јулу и у септембру.