Пола године после пуштања у рад, 20 ветрогенератора "Електропривреде Србије" у Костолцу, престало је да ради, јавио је јуче портал "Енергија Балкана". Да није недостатак ветра крив за то, већ да су разлог неизвршене уговорене обавезе немачко-шпанског добављача потврдили су за "Политику" у ЕПС-у. "Siemens Gamesa Renewable Energy" је главни добављач опреме, односно ветро-генератора, а водећа је глобална компанија у сектору обновљивих извора енергије. Настала је 2017. године, а бави се пројектовањем и производњом, дизајнира и прави ветротурбине високих перформанси.
Иначе, ЕПС је пустио у пробни рад Ветропарк "Костолац", снаге 66 мегавата крајем новембра прошле године, након чега је био произведен први мегаватсат. Реч је о првој ветроелектрани ЕПС-а са 20 генератора који се налазе на локацијама Дрмно, Петка, Ћириковац и Кленовник, на простору затворених површинских копова угља огранка ЕПС-а Термоелектране копови (ТЕ-КО) "Костолац".
Иако је ово био историјски тренутак за ЕПС, јер је поред сунца и воде на мрежи имао и киловате из ветра, радост, према свему судећи, није дуго потрајала, мада је ово био начин да се помогне ЕПС-у у одрживом енергетском развоју.
На питање "Политике", зашто ветропарк не ради после само пола године из ЕПС-а су рекли да је рок за завршетак изградње био 30. октобар 2024. године, а да, будући да годину и по дана после тог рока извођач није извршио уговорене обавезе, "Електропривреда Србије" није потписала сертификат о преузимању, тако да са становишта ЕПС-а као инвеститора тај пројекат још није завршен.
"ЕПС континуирано ради на превазилажењу ове ситуације и показао је спремност за активну сарадњу са извођачима како би се отклониле кључне препреке и успешно завршио пројекат, што је у интересу не само ЕПС-а већ и извођача радова и испоручиоца опреме, као и свих учесника, укључујући и донаторе и кредиторе, односно Европску унију и Немачку развојну банку", кажу у ЕПС-у.
"Политика" пише да су немачке компаније одувек биле узор готово свим другим светским компанијама по дисциплини и квалитету рада, али да се овог пута показало да ни најбољи више нису од речи. Због чега је Србија, којој је потребна зелена енергија, доведена у ћорсокак?
Професор др Никола Рајаковић са Електротехничког факултета и председник Савеза енергетичара Србије је рекао за "Политику" да није имао сличан пример у својој вишедеценијској каријери и указао да је "Siemenes Gamesa" један од највећих светских произвођача у сектору обновљивих извора енергије.
Он је истакао да је велики пропуст за ову компанију да ветрогенератори не раде и додао да ће се у овом случају вероватно ићи на поравнање између две компаније због преузетих, а нереализованих послова.
Професор Рајаковић: Кинеска опрема боља од немачке
И професор сматра да се немачко-шпанска компанија није баш показала и указује да кинеске компаније данас имају најсавременију опрему када су у питању зелени киловати.
"Можда су мало скупљи, али са њима нема грешке", каже Рајаковић.
Он напомиње да производња струје у Костолцу из ветра није велика, али да је ово ЕПС свакако рачунао и на ове количине у свом енергетском миксу и да је чудно да чак три четвртине ветрогенератора не ради у исто време.
Ветропарк "Костолац" је први производни капацитет ЕПС-а из енергије ветра, чија је планирана годишња производња око 187 милиона киловатсати, што је довољно за снабдевање око 30.000 домаћинстава, а вредност инвестиција је 144 милиона евра.
Изградњу првог државног ветропарка у Србији подржала је и Европска унија, кроз донацију од 30 милиона евра. А највећи део средстава, 110 милиона евра, ЕПС је обезбедио кроз кредит Немачке развојне банке, док је један део финансиран и из сопствених средстава компаније. Незванични извори "Енергије Балкана" указују, међутим, да је и током градње било пробијања рокова и од-лагања од стране компаније.
Овај ветропарк у Костолцу само је почетак даљег интензивног развоја нових зелених капацитета у оквиру ЕПС-а, те да је веома значајно што је изграђен на месту старог рударског одлагалишта и што је тај простор добио сасвим нову, одрживу намену.
Иначе, још у септембру 2024. министарка енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић је на састанку с директорима за ветропаркове за Европу, и представницима Немачке развојне банке у Београду истакла да је за наше односе са ЕУ и Немачком од великог значаја да се савладају изазови на терену и убрзају радови да би се ветропарк "Костолац" повезао на мрежу у предвиђеном року.
Србија активно ради на повећању капацитета енергије из ветра. Тренутно располаже са 13 функционалних ветропаркова укупне снаге око 824,2 мегавата, а у изградњи су нови пројекти који ће земљу приближити производњи од једног гигавата зелене енергије.
Циљ је да се до 2030. године више од 45 одсто електричне енергије добија из обновљивих извора, чиме се испуњава управо оно што од нас тражи Европска унија, а што помаже у енергетској независности, односно смањује емисију штетних гасова. Инвестиције и изградња ветропаркова подстичу економски развој. Утолико пре остаје нејасно како је могуће да немачко-шпански добављач закаже у овако важном послу, пише "Политика".