"Шпигл": Опоравак економије свуда у свету - осим у Европи

Економски стручњаци из целог света ове године више не очекују глобалну рецесију, али не захваљујући расту европске привреде јер тога неће ни бити, пише немачки "Шпигл".

Глобални бруто домаћи производ ће вероватно порасти у просеку за 2,8 одсто, показују подаци минхенског Ифо института и Института за швајцарску економску политику. "Наши стручњаци процењују да глобална рецесија постаје све мање вероватна широм света", рекао је истраживач Ифо-а Клаус Грундлер.

Међутим, раст би био око 0,4 процентна поена испод глобалног просека десет година пре избијања пандемије короне. Више од 1.500 анкетираних стручњака из 133 земље оптимистичнији су за наредне године: темпо раста би тада требало да порасте на 3,3 одсто. За 2026. годину предвиђа се чак 3,8 одсто.

Европа на ивици рецесије

"Поглед на појединачне континенте открива велике разлике", наводи се у извештају економиста.

Насупрот све оптимистичнијим очекивањима широм света, стручњаци у Европи су мање оптимистични и своје земље виде "на ивици рецесије".

У Источној Европи (0,1 одсто) и Западној Европи (0,7 одсто) посебно, очекују се ниске стопе раста у текућој години, које ће се тек полако прилагођавати генерално позитивним глобалним очекивањима до 2026. године.

Низак раст предвиђа се и за Северну Америку (1,6 одсто) и Јужну Азију (1,7 одсто).

За југоисточну Азију и делове Африке, с друге стране, прогнозе су знатно оптимистичније него у остатку света. Економски стручњаци очекују раст од 8,0 одсто за 2023. годину у Источној Африци, 4,7 одсто у Југоисточној Азији, 4,7 одсто у Централној Африци и 5,2 одсто у Западној Африци.

"Без ових региона са високим растом, очекивана стопа раста за свет у текућој години била би само 1,7 одсто", наглашавају из Института Ифо.

"Блумбергово" шминкање економског леша Европе

Економија еврозоне ове године ће се "провући" захваљујући благој зими и добрим залихама гаса, преноси "Блумберг" и појашњава да су званичници Европске уније подигли су своје прогнозе за раст ове године, предвиђајући да ће блок у најбољем случају избећи рецесију захваљујући "расту" од 0,9 одсто.

"Најновије прогнозе Европске комисије показују да ће све земље чланице ЕУ ове године остварити раст, са изузетком Шведске, за коју се очекује пад од 0,8 одсто", наводи портал.

Немачка, највећа привреда у региону, и Аустрија су једине две земље еврозоне са падом током два узастопна квартала, наводи "Блумберг", и завршава оптимистично да је зато "естонска производња опала у последња три квартала 2022, али ће у наредном периоду расти".

Комисија се нада да ће Немачка ове године ипак успети да остане "у плусу", са економским растом од 0,2 одсто.

Дакле, од европског "избегавања рецесије" практично нема ништа будући да је базна инфлација (без цена хране и енергената), како признаје и сам "Блумберг", у јануару била највиша икада - 5,2 одсто. То значи да је циљ Европске централне банке од два одсто инфлације у 2025. практично недостижан, опомиње овај економски портал.

Интервенције влада

Бриселски портал "Политико" наводи још један разлог зашто ће економија ЕУ успети да избегне рецесију - интервенције владе.

Наиме, захваљујући дотацијама влада, ЕУ која је прошле године била на убрзаном путу ка рецесији, са везана два квартала економског пада, успела је да се "опорави" у трећем кварталу за 0,3 одсто и онда 0,1 одсто у последњем тромесечју 2022. године.

ЕУ званичници се сада надају да ће захваљујући државној помоћи економија еврозоне и у 2023. порасти 0,9 одсто. Остаје само питање: докле владе могу да издрже ове интервенције? И одакле им новац за то, ако се не штампа без покрића...