Србија већ више од 20 година живи дубоко у неоколијализму, а поруке које су послате из Сава Центра са Светског конгреса економиста су поруке империјализма упаковане у обланде, рекао је за РТ Балкан народни посланик Бранко Павловић.
Павловић је у емисији "Данас на РТ" коментарисао Светски конгрес економиста Међународне економске асоцијације (ИЕА), који је данас почео у Београду и трајаће до 26. јуна.
Тема конгреса је "Супротстављене визије света: Глобализам насупрот национализму, мултилатерализам насупрот билатерализму и демократија насупрот аутократији".
Осврнуо се и на недавну посету делегације Међународног монетарног фонда (ММФ), чија је главна порука била да нас чека поскупљење струје.
То је, према мишљењу Павловића, један од доказа неоколонијалне политике.
"Нема сумње да смо ми дубоко у неоколонијализму, али не заиста од ове власти, него од 2001. године, па наовамо. То је један те исти модел, који само допуњава своје захтеве", оценио је Павловић.
Одмах је истакао да постоји решење шта треба да се уради у свету, а то је да треба гледати пример Кине. Одговор је садржан у уводном излагању кинеског премијера Ли Ћијанга, на конгресу који се одржава у Кини, познатом као "летњи Давос", на којем се, како каже, стварно разговара о стварним проблемима.
"Ово што смо овде имали су типичне империјалне обланде – идеолошке и економске обланде", поручио је Павловић.
"Када они кажу глобализам, у ствари не желе да раздвоје глобализацију – што су на пример интернет, вештачка интелигенција, Појас и пут, север и југ, нове комуникације, размена студената, заједнички научни часописи, нешто што је нормалан развој и достигнуће – од глобализма, што је сасвим друго."
Народни посланик је објаснио да је глобализам жеља да се из једног финансијског центра света заправо влада читавим светом и да се руше све баријере које стоје на путу.
"Ако то нећеш, онда је то национализам. Национализам је ту одмах стављен као нешто лоше. Национализам, уколико је идеологија империје, јесте лош. Али ако је идеологија оног ко се брани од глобализма и неоколонијалног положаја, онда је неопходан. Јер без националног поноса и осећаја заједништва, не можеш имати стабилност државе, а без државних полуга против глобализма немаш никакве шансе."
Према његовим речима, баш ти глобалисти вам наметну велике идеје о којима наводно треба полемисати, избијајући људима из видокруга империјалну и хегемонистичку амбицију Запада.
Трећи део конгреса назван је "демократија насупрот аутократији" што је, по мишљењу саговорника, омиљена тема западних аналитичара.
"Вечита њихова тема је демократија-аутократија. Сад су ту мало отклизали јер су бројке такве да по њиховим унапред предвиђеним категоријама – шта су демократије, а шта аутократије – испаде да се много боље развијају земље које су аутократске", тврди Павловић.
Осврћући се на ММФ и наведену посету Србији, покушао је да објасни баш ту најаву поскупљења струје.
"Они ту желе неколико ствари. Прва је да ми подигнемо цене пре евентуалне приватизације Електропривреде, да не би онај који би купио, изазвао бес грађана. Под два, да наша цена не буде превише конкурентна у односу на све друге, јер један део наше повољније цене долази и због тога што имамо боље услове за набавку гаса од Руске Федерације. Трећи део је да се он бави способношћу државе да враћа дугове", упозорио је.
Верује да у опхођењу ММФ-а нема никаквих озбиљних анализа, већ да фонд делимично и жели да доведе до кризе са ценом струје, како би страни упливи имали већи потенцијал.
"Они желе да цена наше струје не буде конкурентска и да не даје предност привредним субјектима у Србији", сматра Павловић.
Током разговора је споменуо и потенцијалну продају Електропривреде Србије.
"Кад смо имали онај претходни стенд-бај аранжман, мислим да је био пре короне, тамо је било да се захтева и приватизација Електропривреде Србије. Подела, па приватизација", присетио се саговорник.
"Што дуже остајемо у неоколонијалном положају, биће нам све теже, то је сигурно. За сада, то се не види у тако драматичном облику зато што нам дозвољавају да се и даље задужујемо у милијардама евра, инвестирамо и тиме подижемо БДП, али на основу дуга, а не на основу уштеде."
Анализирајући глобална кретања, посланик је 2026. годину дефинисао као тренутак када ће уследити снажан одговор Кине према Западу, пре свих Сједињеним Америчким Државама и да ће њихови потези до темеља уздрмати комплетну светску економију.
"Проблем је у томе, што кад Кина крене са контрамерама, онда ће страховито убрзати крах западних берзи", закључио је Бранко Павловић.