Савет Комисије за заштиту конкуренције донео је Упутство којим се ближе уређује начин оцене непоштених трговачких пракси у ланцу снабдевања пољопривредним и прехрамбеним производима. Документ детаљно разрађује примену Закона о трговачким праксама и прецизира како ће Комисија утврђивати да ли су купци поступали супротно прописима.
Упутство, објављено у "Службеном гласнику" разврстава непоштене трговачке праксе на оне са "црне листе", које су забрањене у свим околностима, праксе са "сиве листе", које су дозвољене само ако су испуњени законом прописани услови, као и случајеве комерцијалне одмазде према добављачима, пише "Екапија".
Међу најважнијим правилима истиче се да купци за кварљиве пољопривредне и прехрамбене производе не смеју да уговарају или врше плаћање касније од 30 дана од истека периода испоруке или издавања рачуна, док је за остале производе максимални рок 60 дана. Упутство наглашава да се ти рокови не могу продужавати ни уз сагласност добављача, нити позивањем на пословну праксу или комерцијалне разлоге.
Купцима се забрањује и отказивање наруџбина кварљивих производа мање од 30 дана пре уговорене испоруке, осим у случајевима више силе. Чак и када је отказивање извршено раније, Комисија ће процењивати да ли је добављач имао реалну могућност да робу прода другом купцу или је сав тржишни ризик неоправдано пребачен на њега.
Упутство детаљно уређује и забрану једностраних измена уговора. Купци неће моћи да мењају рокове испоруке, количине, цену, начин плаћања или друге битне елементе уговора без писане сагласности добављача, док се пристанак дат под притиском или из страха од губитка сарадње неће сматрати добровољним.
На "црној листи" налазе се и захтеви да добављачи финансирају проширење или реновирање продајне мреже трговца, сносе трошкове додатних контрола квалитета када је производ исправан, плаћају робу која је пропала након што је прешла у власништво купца или прихвате мултилатералне компензације и пренос дугова на трећа лица.
Посебно је наглашено да купци не смеју да одбију да потврде уговор у писаном облику уколико то добављач затражи, при чему се као писани траг признаје и електронска комуникација, потврде поруџбина или друга документација из које се јасно виде цена, количина и рокови плаћања.
На "сивој листи" налазе се праксе које могу бити дозвољене само под јасно дефинисаним условима, међу којима су враћање непродате робе, наплата складиштења, накнада за улиставање производа, додатно промотивно излагање, маркетиншке активности, достављање података о продаји, као и преношење трошкова промотивних акција на добављаче. У свим тим случајевима купац ће морати да докаже да је услуга заиста пружена, да ју је добављач тражио или прихватио и да је накнада сразмерна стварним трошковима.
Документ уводи и прецизније критеријуме за оцену значајног смањења наруџбина. Као значајним сматраће се смањење веће од 20 одсто у односу на просечне месечне наруџбине или уговорене количине, уколико оно озбиљно утиче на планирање производње или оставља добављача са вишком залиха и неискоришћеним капацитетима.
Посебно поглавље посвећено је забрани комерцијалне одмазде. Као неприхватљивим сматраће се сваки облик притиска или кажњавања добављача због коришћења законских права или одбијања да прихвати непоштене услове пословања. То подразумева уклањање производа из понуде, смањење наруџбина, одлагање пријема робе, ускраћивање маркетиншке подршке или било коју другу меру којом би купац могао да угрози пословање добављача.
Како је наведено у Упутству, Комисија ће у сваком појединачном случају ценити све релевантне околности, укључујући садржину уговора, пословну документацију и понашање уговорних страна, како би утврдила да ли је дошло до непоштене трговачке праксе. Документ ступа на снагу осмог дана од објављивања у "Службеном гласнику Републике Србије".