Злато је последњих месеци оборило неколико рекорда по расту вредности, а потом по највећем паду и то мимо свих економских правила. Злато важи за сигурну имовину и зато му је кроз историју цена увек расла у периодима највећих криза, али је ситуација на берзама од почетка рата на Блиском истоку помало затекла и аналитичаре и економисте. Пад вредности овог племенитог метала га је ставило у фокус инвеститора који се питају да ли је сада прави тренутак за куповину и да ли је злато и даље најстабилнији облик заштите капитала у условима глобалне неизвесности.
Стручњаци указују да је злато пре свега дугорочна инвестиција и да краткорочне осцилације не треба посматрати као сигнал за брзе одлуке.
Према подацима Светског завода за злато, цена злата у 2026. достигла је врхунац од око 5.405 долара по унци 29. јануара, док је крајем јуна пала близу 4.002 долара. Највеће банке и даље углавном очекују раст до краја године. "Џеј Пи Морган" прогнозира просечну цену од око 6.000 долара у четвртом кварталу 2026, уз могућ раст према 6.300 долара до краја 2027. "Голдман Сакс" је опрезнији, али и даље види простор за раст, са прогнозом од око 4.900 долара до краја 2026.
Георги Христов, директор компаније "Тавекс злато и сребро" и економски аналитичар каже за РТ Балкан да прогнозе за злато остају претежно позитивне, али уз чешће промене него раније.
"Централне банке настављају да купују злато, инвеститори га користе као заштиту од геополитичког ризика, фискалне неизвесности и дугорочног слабљења поверења у традиционалне резервне активе и то су и даље главни аргументи за раст. Светски савет за злато такође истиче да би снажан инвестициони интерес могао да надокнади слабију тражњу за накитом, док куповина централних банака остаје стабилна", каже Христов и додаје да краткорочно злато може остати под притиском ако долар настави да јача, ако реалне каматне стопе остану високе или ако инвеститори наставе да повлаче новац из златних ЕТФ-ова.
Георги Христов указује да би, ако дође до слабљења долара, пада реалних каматних стопа или новог геополитичког или финансијског шока, злато релативно брзо могло поново да тестира више нивое, али да би, ако се инфлација смири, долар остане јак и камате остану високе, раст могао бити спорији и уз дубље корекције.
"Даље кретање цене злата зависиће пре свега од политике централних банака, кретања каматних стопа, снаге америчког долара, инфлационих очекивања, геополитичких ризика и инвестиционе тражње. Ако дође до слабљења долара, смањења реалних каматних стопа, јачања инфлационих очекивања или нових геополитичких и финансијских ризика, то би могло да подржи даљи раст цене злата. У таквом окружењу инвеститори злато поново гледају као заштиту капитала", објашњава Христов.
Он наглашава да куповина злата од стране централних банака не зависи само од краткорочног кретања америчког долара, јер га оне не купују као краткорочну спекулацију, већ као део дугорочне стратегије диверзификације резерви.
"Чак и ако долар у одређеном периоду ојача, многе централне банке могу наставити да купују злато, јер њихов циљ није само зарада на цени, већ смањење зависности од једне валуте, заштита резерви од геополитичког ризика и јачање финансијске независности. Са друге стране, ако амерички долар остане снажан, каматне стопе дуже остану високе, инфлација се смири, а инвеститори почну да преусмеравају капитал ка акцијама, обвезницама или другим активама, злато може краткорочно остати под притиском или ући у дубљу корекцију", каже Христов.
Цена злата најчешће расте када постоји комбинација слабијег поверења у папирне валуте, нижих реалних приноса, повећане потребе за сигурном активом и континуиране куповине централних банака. Када се део тих услова окрене у супротном смеру, злато може изгубити део замаха, али дугорочна подршка коју пружају централне банке и даље остаје веома важан фактор.
Христов каже да инвестиционо злато не треба посматрати кроз питање да ли је данас најнижа или највиша цена, већ кроз питање који је циљ куповине и временски хоризонт инвеститора.
"Не препоручујемо да се у инвестиционо злато улази спекулативно, са циљем краткорочне зараде на промени цене у наредних неколико недеља или месеци. Злато по својој природи није инструмент који треба посматрати као краткорочну спекулацију, већ као дугорочну заштиту капитала, штедњу и начин очувања вредности имовине. Сматрам да је тренутни моменат веома добар за улазак инвеститора у инвестиционо злато, управо због ниже цене у односу на претходне нивое. За оне који размишљају дугорочно, овакве корекције могу представљати добру прилику за куповину, јер се не гледа само тренутна дневна цена, већ шира слика и улога злата у очувању вредности капитала", наводи Георги Христов.
Промена цене на 15 минута
Тржиште показује да цене деривата на пумпама не падају паралелно са падом нафте на берзама, али саговорник РТ Балкан каже да то код злата није случај и да је, ако берзанска цена злата падне, очекивано да се и цена инвестиционог злата код трговца коригује у складу са тим кретањем.
"Цена инвестиционог злата се директно ослања на берзанску цену злата. Код нас се цене аутоматски ажурирају на сваких 15 минута, управо како би што прецизније пратиле кретање злата на светском тржишту. Међутим, важно је разумети да крајња цена инвестиционог злата не зависи само од берзанске цене. На њу утичу и други фактори: трошкови производње, рафинације, логистике, осигурања, паковања, затим маржа рафинерије и на крају маржа трговца. Због тога цена физичког инвестиционог злата никада није потпуно једнака самој берзанској цени. Разлика између берзанске цене и крајње продајне цене представља укупне трошкове и премију производа", објашњава Георги Христов.
Напомиње да, уколико берзанска цена падне, а цена код трговца остане иста, то најчешће значи да се у том тренутку продаје са вишом маржом и да то није коректна пракса према клијентима, јер купац треба да има цену која реално прати стање на тржишту.