Последњих месеци јапанска валута тоне све дубље, док истовремено осетно расте трошак задуживања за државу. Опхрван бројним економским изазовима, имобилисан снажним америчким војно-политичким загрљајем, Јапан има све мање простора за финансијско и економско маневрисање и улази у погубну спиралу која ће га, страхују и домаћи и страни економисти, одвести у сиромаштво. У покушају да се искобеља из дужничког клупка, Јапан би са собом у дубоку финансијску кризу могао да повуче и САД, преноси РТС.
Јапанска валута јен на крају прошлог месеца склизнула је до најнижег нивоа у односу на (уздрмани) амерички долар у последњих 40 година.
Јен је пао на 162,87 за долар, што је најмања вредност од 1986. године. Јапанска валута се, наравно, налази и на најнижим нивоима икада у односу на евро.
То све озбиљно подрива животни стандард становништва, јер Јапан увози више од 95 одсто енергената, попут нафте и гаса, и око две трећине хране која се конзумира у земљи.
(Не)сигурни јен
У прошлости, јен је важио за сигурну валуту, у којој су финансијске организације и инвеститори тражили уточиште када би се десила нека кризна ситуација економског или политичког карактера.
Међутим, сада се он сам, налази у, чини се, дубокој кризи. Наиме, на преласку из априла у мај, јавили су медији у Земљи излазећег сунца, централна банка је интервенисала на монетарном тржишту купивши јене за чак 73,6 милијарди америчких долара у настојању да преокрене пад домаће валуте.
Ипак, ефекат је био изразито краткотрајан – јен се вратио на исти ниски ниво у односу на долар и евро на којем је био пре те интервенције након само пет дана.
Економисти сада оцењују да се пред јапанском валутом налази само један пут – онај који води низбрдо.
Та криза, наравно, није је од јуче. Непосредни узрок депрецијације јена је велика разлика у референтним каматним стопама између САД и Јапана. Односно, јапанску валуту приковану за дно држи то што Банка Јапана (БоЈ), која је недавно, након пуно година, по први пут почела да незнатно диже референтну каматну стопу, не може да испрати сличне потезе америчке Савезне резервне банке (ФРБ) и умањи ту разлику.
Наиме, док америчка централна банка настоји да обузда инфлацију у САД подижући референтну каматну стопу и поскупљујући задуживање банака, чиме се умањује количина новца у оптицају, у Јапану, на миг владе, која и даље верује да ради стимулације привреде треба да омогући финансијским институцијама и предузећима лакше задуживање, а не да се озбиљније позабави обуздавањем инфлације, подизање референтне каматне стопе иде споро.
РТС подсећа да је Банка Јапана управо прошлог месеца подигла референтну каматну стопу за четврт процента на, релативно скромних, један посто, што је, међутим, први пут у последњих 30 година да се та стопа у Земљи излазећег сунца отргла с нултог нивоа.
Узроци пада вредности јена, дакле, могу се тражити у динамичној експанзивној финансијској политици која траје још времена покојног премијера Шинза Абеа, који се на кормилу државе нашао у два наврата, укупно око осам година у периоду до 2020. Он је водио политику убризгавања новца у економију – политику ниских каматних стопа и задуживања кроз продају државних обвезница домаћој централној банци, односно штампања новца.
Економска и фискална ситуација у Јапану погоршали су се током епидемије короне, када је штампање новца ради пружања помоћи уздрманом сектору услуга и финансијски угроженим грађанима проузроковало инфлацију и ударе на домаћу валуту.
Садашња премијерка Санае Такаичи, чини се, без превише удубљивања у економску реалност земље, од самог почетка свог мандата је одлучила да настави лабаву фискалну и монетарну политику коју је Абеа утемељио, а коју су спроводили и премијери који су служили након њега. Она у томе повремено наилази на отпор сопствене министарке финансија, а све је више и критички настројених чланака који упозоравају на опасност која вреба.
У недавном наступу у парламенту, међутим, када је представила нову економску политику владе, Такаичи је најавила огромна улагања у индустрију везану за вештачку интелигенцију, односно, повећану потрошњу.
При том није говорила о јачању финансијске дисциплине или финансијском оздрављењу као циљ, због чега сада у стручној јавности у Јапану провејава мрачно расположење, односно, анксиозност у вези будућности домаће валуте и државних финансија.
Зашто Јапан може да уништи САД?
У таквим условима, када економисти почињу да страхују да би јен могао да склизне и испод 180 или чак 200 за један долар и принос на државне обвезнице настави да расте стежући дужничку омчу око њеног врата, све више се говори да је једини начин да влада у Токију одлучно подупре јен и предупреди његов колапс да распрода америчке државне обвезнице које поседује.
Јапан је, наиме, убедљиво највећи амерички поверилац – он држи америчке државне обвезнице укупне вредности од чак 1,21 билиона, односно око 1.210 милијарди долара.
То је врло значајна сума, чији би и један део, претворен у јапанску валуту, доста допринео њеној стабилизацији и јачању.
Међутим, распродаја америчких обвезница вредних неколико стотина милијарди долара одједном или у кратком року вероватно би изазвала хаос на америчком и светском финансијском тржишту и озбиљно уздрмала долар, сматрају аналитичари.
Такође, многи стручњаци упозоравају да, како принос на јапанске државне обвезнице буде постепено растао, у једном тренутку он може да се изједначи или премаши принос на америчке државне обвезнице, што би онда проузроковало повлачење великих количина јапанског капитала из САД и његову репатријацију у Јапан.
Наиме, по подацима централне банке Јапана, компаније и финансијске институције из те далекоисточне државе у 2024. години су поседовале америчке акције и државне и приватне обвезнице укупне вредности од чак 2,2 билиона или 2,200 милијарди долара, па би њихова распродаја ради куповине сличне имовине у домовини Јапану озбиљно урушила вредност америчких тржишта хартија од вредности и ликвидност тамошњих компанија.
Дакле, било да јапанска држава покрене распродају америчких државних обвезница ради спасавања јена или да јапански инвеститори одлуче да врате свој капитал у земљу јер су им домаће обвезнице и акције примамљивије од америчких, нус појаве би биле озбиљан, могуће фаталан, ударац по долар и дубока финансијска и економска криза у САД.
Везане руке – подређеност САД као велики фактор ризика
Међутим, тешко је поверовати да би влада у Токију могла да наложи масовну продају америчких обвезница која би Вашингтону поскупела задуживање и довела у питање вредност долара, те само функционисање америчке државе.
Јер, САД на територији Јапана држе преко 50.000 војника и цивила на служби у војсци, јер су америчке компаније и војно особље укључени у све од снабдевања јапанске армије информацијама, оружјем, оруђем и муницијом, преко одржавања и обуке, до заједничког командовања, а америчке обавештајне и безбедносне службе дубоко уграђене у војне и политичке структуре Земље излазећег сунца.
То, међутим, онда значи да Јапан практично не може да посегне за јединим ефикасним средством које му је преостало да предупреди даљи пад своје валуте и куповне моћи грађана и предузећа.
Зато, бар у догледно време, сматрају многи економисти, не постоје изгледи да се јен опорави, те постаје све неизвесније да ли Јапан може да избегне дубоку економску кризу и нагло сиромашење.