Америчка влада већ је вратила 81 милијарду долара компанијама које су платиле царине уведене у оквиру трговинске политике председника САД Доналда Трампа, након што је Врховни суд у фебруару поништио велики део тих мера као незаконитих.
Према буџетским подацима објављеним у понедељак, од почетка фискалне године, која је почела у октобру 2025, на име повраћаја царина исплаћена је 81 милијарда долара, док је у истом периоду прошле године тај износ био свега пет милијарди.
Званичник америчког Министарства финансија изјавио је да је нагли раст повраћаја готово у потпуности последица пресуде Врховног суда, а да је највећи број исплата реализован током маја и јуна.
Царине су биле један од кључних елемената Трампове економске политике након повратка у Белу кућу: амерички председник је тврдио да ће оне вратити индустријску производњу у земљу, обезбедити повољније трговинске споразуме и смањити буџетски дефицит.
Међутим, након судске одлуке, буџетски дефицит поново расте. У првих девет месеци текуће фискалне године достигао је 1,367 билиона долара, што је два одсто више него годину дана раније. Истовремено, Сједињене Америчке Државе су за отплату камата на јавни дуг издвојиле више од билион долара, што представља раст од 14 одсто, док су војни расходи повећани за пет одсто због рата на Блиском истоку.
Иако је Врховни суд поништио део царинских мера, Бела кућа већ припрема нови пакет увозних дажбина. Привремена универзална царина од 10 одсто истиче 24. јула, а администрација најављује нове мере, образлажући их недовољним спровођењем прописа против принудног рада и прекомерним индустријским капацитетима појединих земаља.
Према предлогу, нове царине од 10 до 12,5 одсто могле би да погоде Велику Британију, Јапан, Индију, Тајван и Кину, док је Бразилу већ запрећено новим дажбинама од 25 одсто.
Трамп је прошлог месеца запретио и увођењем царина од 100 одсто европским земљама које наставе да опорезују највеће америчке технолошке компаније.