Становништво и привреда су на крају јула на име кредита банкама у Србији дуговали 4.700,66 милијарди динара, од чега је становништво дуговало 2.131,19 милијарди, правна лица 2.467,58 милијарди динара, а остало је дуг предузетника, објавило је данас Удружење банака Србије (УБС). Како је наведено у јулском извештају Кредитног бироа УБС, укупан дуг банкама је 31. јула био за 15,6 одсто већи него годину дана раније.
Највише је, и то за 19,7 одсто, порасло дуговање становништва. Дуговање предузетника повећано је за 14 одсто, а правних лица за 12,4 процента.
Грађани су као и ранијих месеци, на крају јула највише дуговали на име готовинских кредита и то 1.046 милијарди што је за 20,8 одсто више него пре годину дана. Следе стамбени и кредити за адаптацију који су износили 903,25 милијарди динара и за годину дана су повећани за 19,6 одсто. Просечан дуг по потрошачким кредитима је 221.440 динара.
Учешће кашњења у дугу по основу банкарских кредита је износило укупно 1,8 одсто што је мање него годину дана раније када је кашњење износило 2 одсто. Највећа је била доцња код предузетника – 3,3 одсто, затим код правних лица, 2,4 одсто, док је становништво најмање каснило у отплати, и учешће доцње код грађана износило је 1,1 одсто.
Текућих рачуна је на крају јула било 9.405.781, а број корисника ових рачуна износио је 6.127.140, док је број текућих рачуна у доцњи био 208.755.
У Србији је 31. јула ове године било 1.115.039 кредитних картица, што је за 1,7 одсто више него годину дана раније.
Број корисника кредитних картица износио је 855.832 или за 1,9 одсто мање него на крају јула 2025. године.