Најновији глобални енергетски шок, изазван сукобом на Блиском истоку, затекао је јавне финансије земаља еврозоне у знатно неповољнијем положају него што је то био случај током енергетске кризе 2022. године, упозоравају стручњаци Европске централне банке (ЕЦБ) у данас објављеној анализи. Фискални простор влада сада је знатно више ограничен, због чега су издвајања за помоћ привреди и грађанима смањена на само 0,1 одсто БДП-а на нивоу еврозоне.
"Стопа јавног дуга у еврозони су на почетку обе кризе биле на сличном нивоу од око 89 одсто БДП-а, али услови задуживања данас су знатно тежи него у 2022. када су били на историјским минимумима. Високе каматне стопе и веће премије на ризик знатно поскупљују рефинансирање дуга у овој години", напомиње се у тексту.
ЕЦБ наводи да структурни буџетски дефицит еврозоне у 2026. години износи 3,3 одсто БДП-а, наспрам 2,6 одсто пре кризе 2022, док су буџети додатно оптерећени планираним великим издвајањима за одбрану и инфраструктуру у Немачкој и другим чланицама организације НАТО.
Актуелне мере државне помоћи ове године подразумевају углавном привремена смањења пореза на енергију, ниже стопе ПДВ-а и циљане субвенције за гориво и струју, а оне су значајно скромније него 2022. године.
Европска централна банка апелује на владе у еврозони и упозорава да сва будућа подршка због рата на Блиском истоку мора да буде привремена, строго циљана и прилагођена најугроженијим слојевима друштва, како се не би угрозила фискална стабилност еврозоне.