Ситуација са енергетским системом је веома озбиљна, не само у Србији већ и у региону, изјавио је данас помоћник директора за технолошки развој Института "Винча" Предраг Шкобаљ и навео да "Ђердап" ради са 20 одсто капацитета, a да летња потрошња струје достиже зимски ниво.
Он је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, истакао да Србија дугорочно мора да развија енергетски микс – нуклеарну енергију, обновљиве изворе, реверзибилне хидроелектране, и да задржи стабилне термоенергетске капацитете.
Према његовим речима, због ниског водостаја Дунава велике проблеме имају Мађарска, Румунија, Бугарска, а низак водостај се најдиректније одражава на рад хидроелектрана.
"У Србији конкретно на 'Ђердап', који ради значајно смањеним капацитетом, око 20 одсто. Код нас хидроелектране учествују са до 30 одсто производње електричне енергије. Срећом, хидроелектране на Дрини раде и у функцији су", рекао је Шкобаљ.
Истакао је да проблем ниског водостаја није само енергетски већ и економски, јер Дунав има важну улогу у транспорту робе и енергената. Појаснио је да проблем са ниским водостајем не значи да је нуклеарна енергија непоуздана и да проблеми које нуклеарке сада имају због ниског водостаја могу да се избегну уколико се има другачији систем хлађења – са влажним торњевима или сувим хлађењем.
Навео је и да високе температуре и масовна употреба клима-уређаја додатно оптерећују електроенергетску мрежу.
"Без климе се не може, али то оптерећује мрежу. Сада достижемо потрошњу електричне енергије колика је зими. То су енормне потрошње и велики удар на електроенергетски систем", нагласио је он и као један од кључних проблема навео енергетску неефикасност зграда.
"Србија је веома енергетски неефикасна. Ми трошимо два или три пута више енергије него у Европској унији када је реч о енергетској ефикасности у зградарству", рекао је Шкобаљ.
Оценио је да је дугорочно решење у енергетском миксу, а он подразумева, како је навео, изградњу прве српске нуклеарне електране и обновљиве изворе енергије – ветар и сунце, а са друге стране реверзибилне хидроелектране "Бистрица" и "Ђердап 3", које би служиле као батерије, као складиште те енергије.
Истакао је да су нуклеарне електране начин да се мање зависи од временских прилика, али, додао је, Србија не би требало да се нагло одрекне угља.
"Не смемо гасити ни наше постојеће термокапацитете на угаљ, јер нам они омогућавају стабилност и обезбеђују електроенергетски систем", нагласио је он.
Србија је, према Шкобаљевим речима, тек на почетку нуклеарног пута.
"Република Србија још није ушла у нуклеарни програм. Године 2024. смо, укидањем мораторијума из 1989, кренули тим путем", навео је Шкобаљ.
Истакао је да би средином 2027. године могла да буде донета одлука о уласку у нуклеарни програм.
"Уколико сви заједно наступимо и потрудимо се, могли бисмо можда да очекујемо 2040. године, у најбољем случају, да добијемо прве киловате из нуклеарне електране", рекао је Предраг Шкобаљ.
До тада, како је навео, Србија има производњу из угља, планира нове хидроенергетске капацитете и развија соларну и енергију ветра.