"Економист": Инфлацију ће бити теже обуздати него што се мисли

Финансијска тржишта лебде на облаку оптимизма, са инвеститорима који очекују да ће инфлација - највећи проблем светске економије, пасти без много буке. Многи мисле да ће резултат бити смањење каматних стопа крајем 2023. године, што ће помоћи великим светским економијама - и што је најважније Америци - да избегну рецесију.

У ишчекивању овог бајковитог сценарија у комбинацији са топлијом зимом и нижим ценама енергената, цене акција у Европи и Америци расту. Новац се слива и у економије у успону, које уживају у двоструким благословима Кине која је напустила своју политику "нула ковида" и јефтинијег долара који је резултат очекивања лабавије монетарне политике у САД.

Ово је ружичаста и погрешна слика, упозорава "Економист". Светска битка са инфлацијом је далеко од краја. А то значи да тржишта чека гадна корекција.

Најновији подаци о потрошачким ценама у САД показали су мању инфлацију током три месеца до јануара него у било ком тренутку од почетка 2021. Многи фактори који су први изазвали инфлацију су нестали. Глобални ланци снабдевања више нису преоптерећени растућом потражњом за робом, нити поремећени пандемијом. Како се потражња за баштенским намештајем и конзолама за игре ублажила, почеле су да падају и цене. Сличне слике понављају се широм света: стопа инфлације пада у 25 од 36 углавном богатих земаља Организације за економску сарадњу и развој.

Ипак, флуктуације у инфлацији често прикривају проблем. А то је базна инфлација, она која не узима у обзир цене хране и енергената, и која расте темпом од 4,6 одсто у последња три месеца и лагано убрзава.

Главни извор инфлације је сада услужни сектор, који је више изложен трошковима рада. У Америци, Британији, Канади и Новом Зеланду раст плата је и даље много већи од циљане инфлације од два одсто; раст плата је нижи у еврозони, али расте у важним економијама као што је Шпанија.

То не би требало да буде изненађење, с обзиром на снагу тржишта рада, наводи "Економист". Шест од седам најбогатијих земаља ужива у стопи незапослености која је на или близу најниже забележене у овом веку. Америчка је најнижа од 1969. године. Тешко је замислити да се базна инфлација може распршити док тржишта рада остају тако чврста. Она држе многе економије на курсу за инфлацију која не пада испод 3-5 одсто.

Шта год да се деси следеће, турбуленција на тржишту изгледа вероватно, наводи "Економист". Последњих недеља инвеститори у обвезнице почели су да предвиђају да централне банке неће снижавати каматне стопе, већ ће их држати високим.

А високе стопе могу да наштете економији. Историја нас учи да у модерној ери централне банке нису умеле "меко да слете" и заврше циклус раста каматних стопа без рецесије која би уследила.

Такође постоји могућност да централне банке, суочене са тврдоглавим проблемом инфлације, неће имати стомак да толеришу рецесију. Уместо тога, могле би да дозволе да инфлација буде мало изнад својих циљева. Краткорочно, то би донело економску "инјекцију шећера". То би такође могло донети користи на дужи рок: на крају би каматне стопе постале више због веће инфлације, држећи их безбедно даље од нуле и дајући централним банкама више монетарне муниције током следеће рецесије. Из тог разлога, многи економисти сматрају да је идеалан циљ инфлације изнад два одсто, пише "Економист".

Ипак, таква политика не изазивања хаоса била би огроман задатак за централне банке које су протеклу годину провеле наглашавајући своју посвећеност тренутним циљевима, које често постављају законодавци. Одбацивање једног режима и успостављање другог био би изазов који се јавља једном у генерацији. Одлучност би била кључна; седамдесетих година прошлог века недостатак јасноће о циљевима монетарне политике довео је до дивљих промена у привреди, што је подједнако штетило и јавности и инвеститорима, подсећа лист.

За сада, централни банкари у богатом свету не показују знаке промене курса. Али чак и ако инфлација падне или они одустану од борбе против ње, мало је вероватно да ће креатори политике извршити беспрекоран заокрет. Било да је то због тога што су стопе остале високе, рецесија ударила или политика ушла у неуредан период транзиције, инвеститори ће бити разочарани.