Када је амерички државни секретар Марко Рубио рекао да свет треба да тражи нове бродске путеве како би заобишао блокирани Ормуски мореуз, мало је вероватно да је имао на уму арктички северни морски пут.
Ипак, последњих месеци обећање овог канала од 5.500 км – просеченог кроз залеђена мора ледоломцима на нуклеарни погон и осветљеног сунцем које никада не залази испод арктичког хоризонта – је порасло.
Јапан, Кореја и Индија су изразиле интересовање за слање терета преко северног морског пута, али је Кина успоставила први планирани транзит, а бродарска компанија "Си леџенд" је недавно покренула редовну линију.
Северна морска рута, која пресеца Арктички круг дуж северне обале Русије, пловна је само током топлијих месеци, али се тај временски оквир проширио због смањења летњег морског леда. За неке бродове, рута може више него да преполови време потребно да се стигне од Кине до Европе.
Након једног пробног путовања 2025. године, "Си леџенд" је покренуо редовну контејнерску линију преко арктичке руте. Директно путовање од Нингбо-Џоушана до Феликстоуа у Великој Британији траје само 18 дана – у поређењу са више од 40 дана преко Суецког канала.
Стручњаци кажу да је рута идеална за терет који је осетљив на температуру, укључујући електрична возила, литијумске батерије и соларне производе – чији је Кина доминантни глобални извозник.
Као једина редовна комерцијална теретна линија на рути, "Си леџенд" ће тестирати да ли дугогодишње арктичке амбиције Пекинга могу да се претворе у одрживу редовну трговинску руту између Кине и Европе.
Кинески председник Си Ђинпинг први пут је јавно позвао Кину и Русију да развију арктичке пловне руте и изграде "поларни Пут свиле" 2017. године. Са геополитичким променама и јачањем сарадње Москве и Пекинга, идеја је заживела.
Русија контролише највећи део Северног морског пута и сада је нуклеарна компанија "Росатом" та која издаје дозволе за пловидбу и надгледа пловидбу дуж руте, а истовремено обезбеђује и ледоломце на нуклеарне електране који су потребни за праћење већине бродова.
Западни медији, на челу са британским "Гардијаном" одмах су пожурили да нађу разлоге зашто арктичка рута ипак није добро решење и у игру је ушла екологија, односно спекулације шта би све могло да пође по злу ако дође до евентуалног изливања нафте а руски спасиоци не стигну на време. Политика, односно санкције и покушаји изопштавања Москве и Пекинга, нису ни поменути.
Ли Сјаобин, главни оперативни директор компаније "Си леџенд", рекао је овог месеца да је криза на Блиском истоку открила рањивост Суецког канала и Ормуског мореуза на регионалне превирања, појачавајући потребу за развојем алтернативних трговинских путева између Кине и Европе.
Руски председник Владимир Путин поновио је те коментаре. Па ипак, за Запад је чињеница да Москва контролише северну руту превелики трн у оку да би увидели или признали предности исте.
"Стручњаци" сада тврде да велики део саобраћаја дуж северне морске руте заузима руска "флота у сенци".
"У 2025. години било је стотину таквих бродова под међународним санкцијама – или скоро трећина теретних бродова који су пловили том рутом", написала је Ксенија Вахрушева из фондације за заштиту животне средине "Белона" у извештају прошле године.
Извештаји у 2026. години указују на то да се транзит бродова из такозване "флоте из сенке" преко Арктика одвија још бржим темпом, захваљујући блажим летњим условима који помажу пловидби.
"Са тренутним климатским променама, можда ћемо моћи да видимо више времена у години када ће северна морска рута бити отворена за комерцијални бродарски промет", рекао је Вин Тај, професор логистике и управљања ланцем снабдевања на Универзитету РМИТ, додајући да постоје неки докази да се то већ дешава.
Руски транспортер ЛНГ-а је могао да започне рани транзит кроз руту у мају, захваљујући смањењу летњег морског леда. Протекле недеље, посматрачи бродова су приметили невиђени конвој руских танкера који су ишли северним путем кроз северну руту. Флота бродова, за коју се наводи да је превозила око 8 милиона барела нафте, прошла је на мање од 800 километара од северног пола.
Упркос свему, "стручњаци" сматрају да за сада северна морска рута економски није исплатива. Безбедносне забринутости, високи оперативни трошкови, кратка сезона пловидбе и ризици од санкција вероватно ће наставити да ограничавају арктички бродарски саобраћај.
Свако изливање нафте би стога могло бити "еколошка, као и економска катастрофа", каже Тај. "Не само за Русију, већ и за околно подручје."
"Да ли се Северни морски пут може користити као замена за Ормуски мореуз и Суецки канал? Кратак одговор је не, не за сада."