Три "коске" за Трампа: Да ли ће САД успети да се извуку из дужничке рупе у коју су упале

Државни дуг је ове недеље достигао рекордних 40 билиона долара, а задуживање расте најбржим темпом после пандемије, јер савезна потрошња премашује приходе

Скоро две године откако је Доналд Трамп победио на изборима обећавајући смањење цена и опоравак јавних финансија САД, његов рат у Ирану и смањење пореза довели су до другачијег исхода: рекордно високог дуга, вртоглавог раста трошкова горива и високих каматних стопа на хипотеке, пише "Фајненшел тајмс".

Инвеститори су у уторак подигли приносе на дугорочне америчке обвезнице на деветнаестогодишњи максимум јер су забринути због висине јавног дуга и инфлаторних последица рата.

Трампов министар финансија, Скот Бесент, пожурио је да смири тржишта дан касније, откривајући програм за најмање удвостручавање куповине дугорочног дуга и најавама о плановима за смањење дефицита. Најновија тржишна интервенција није много допринела смањењу приноса на државне обвезнице и гурнула је долар наниже.

Бесент је у четвртак инсистирао да су тржишта "претекла сама себе". Трамп је рекао да економија "цвета" и да то показују и највиши нивои на берзи.

Професор економије на Универзитету Корнел Есвар Прасад је, међутим, рекао да напори Трампове администрације да интервенише на тржиштима валута и обвезница имају призвук очаја, што само погоршава ствари и окреће расположење на тржишту у још горем правцу.

Тржишна превирања слуте да Трампова економска агенда ризикује да се распадне баш пред изборе за Конгрес у новембру. Анкете показују да демократе воде над Трамповим републиканцима када је у питању начин управљања економијом, наводи "Фајненшел тајмс".

Државни дуг је ове недеље достигао рекордних 40 билиона долара, а задуживање расте најбржим темпом после пандемије, јер савезна потрошња премашује приходе. Дефицит је само незнатно опао са 6,4 одсто у 2024. години на 5,8 одсто БДП-а у фискалној 2025. години.

Пројектовано је да ће Трампово смањење пореза значајно повећати дефицит у наредним годинама, упркос смањењима програма социјалне сигурности, укључујући здравствено осигурање Медикер и помоћ у храни за сиромашне у Америци.

"Настављамо да трошимо више него што је предвиђено, захтеви за потрошњом су још већи због рата", рекла је макроекономиста Дајана Свонк.

Бесент, који је обећао да ће смањити дефицит на три процента до краја Трамповог другог мандата, у четвртак је уверавао америчку јавност да постоји веома добра шанса да је он сада достигао врхунац и додао да ће економски раст и будуће царине повећати приходе.

Мајкл Стрејн из Америчког института за предузетништво је изјавио да би смањење дефицита подразумевало тешке политичке изазове за Трампа, укључујући смањење средстава за здравствено и социјално осигурање.

"Надам се да је оно што секретар Бесент говори истина, али има доста непознаница о томе како би то могло да функционише", казао је Стрејн.

Уз галопирајуће задуживање, Трампов рат у Ирану подиже инфлацију и уништио је његово обећање да ће преполовити цене енергије и смањити основне трошкове потрошача. Цене бензина су скочиле за око 40 одсто од избијања рата на 4,11 долара по галону у петак. И дизел, гориво које се највише користи за превоз робе у америчкој привреди, поскупео је у приближно истом износу, на 5,58 долара по галону.

Просечна цена дизела сада је виша него за време мандата Џозефа Бајдена. Каматне стопе на хипотеке такође сада брзо расту, иако су и даље испод врхунца забележеног током мандата Трамповог претходника. Каматна стопа на тридесетогодишње хипотеке ове недеље је достигла 6,65 одсто, у односу на 5,98 одсто колико је била крајем фебруара, пре напада на Иран.

Џарет Сајберг из компаније TD Securities сматра да Бела кућа сада нема избора, него да мора да се фокусира на смањење каматних стопа чак и ако је то олакшање привремено.

Годишња инфлација потрошачких цена достигла је трогодишњи максимум од 4,2 процента у мају, пре него што је пала на 3,4 процента у јулу. Званичници Федералних резерви брину да ће стално висока инфлација постати укорењена у економији, али су се одлучили да не повећавају каматне стопе, што подстиче нервозу на тржишту због њихове спремности да обуздају инфлацију.

Трамп "протраћио" енергетску предност САД

Прекид снабдевања енергијом на Блиском истоку због рата засенио је скроман раст америчке производње нафте, који је Трамп заговарао као начин да обузда цене за Американце.

Енергетски консултант из Хјустона Арт Берман је рекао да је Трампов рат "протраћио" енергетску предност САД.

"Моје је уверење да је ова администрација – и вероватно свака администрација од Френклина Рузвелта – енергетски слепа. Они једноставно не разумеју ништа од овога", рекао је Берман.

САД остају највећи светски произвођач нафте, иако федерална Администрација за енергетске информације очекује да ће производња порасти за само 200.000 барела дневно ове године. Око 20 милиона барела дневно протока кроз Ормуски мореуз је обустављено са Блиског истока током Трамповог рата.

Терет дуга, високи трошкови задуживања и стални притисак скупог горива и хране утицали су на расположење потрошача у САД, које је на рекордно ниском нивоу. Анкете такође показују да бирачи сада сматрају да је тренутна економска политика гора у односу на "Бајднеов период".

Економски раст је и даље снажан, захваљујући америчкој потрошњи и журби великих технолошких компанија да уложе новац у инфраструктуру вештачке интелигенције. Али раст БДП-а прошле године од 2,1 одсто и годишња стопа од 1,5 одсто у другом кварталу 2026. године су знатно испод пет до шест одсто које је предвидео министар трговине Хауард Лутник или три одсто које је циљао Бесент.

У четвртак је министар финансија рекао да су САД и даље спремне да се извуку из своје дужничке рупе.