Шест земаља Европске уније жели да ЕУ уведе порез на "прекомерне профите" нафтних компанија повезане са повећањем цена изазваног америчко-израелским ратом против Ирана, објавили су медији, позивајући се на заједничко писмо министара финансија земаља.
Цене нафте су ове године више пута прелазиле 100 долара по барелу због сукоба на Блиском истоку и затварања Ормуског мореуза, кроз који се иначе транспортује око четвртина светске поморске трговине нафтом и течним природним гасом.
Глобалне цене сирове нафте достигле су прошлог месеца 102 долара по барелу, а "Голдман Сакс" предвиђа да би могле премашити 120 долара у четвртом кварталу и просечно износити 100 долара следеће године, ако се ситуација у Ормуском мореузу не нормализује до краја године.
Како преносе медији, министри финансија из Португала, Шпаније, Аустрије, Италије, Пољске и Немачке назвали су кризу "једним од највећих шокова у понуди у последњих неколико деценија".
У писму упућеном ирском министру финансија, упозорили су да "широм света расте незадовољство због растућих трошкова живота" и позвали на "заједнички приступ који осигурава да они који профитирају од кризе допринесу својим делом смањењу терета на општу популацију". Ирска иначе тренутно председава Саветом ЕУ.
Иницијатива, коју наводно предводи Немачка, има за циљ да "реши питање високих цена енергије расправом о оквиру за опорезивање вишка профита на нивоу целе ЕУ". Група је захтевала да се то питање стави на дневни ред следећег састанка министара економије и финансија блока, заказаног за средину септембра.
Оксфам, мрежа невладиних организација за борбу против сиромаштва, проценила је прошлог месеца да је комбиновани профит компанија БП, "Шеврон", "Ени", "ЕксонМобил", "Шел" и "ТоталЕнерџис" износио скоро 40 милијарди евра између априла и јуна и да би могао достићи 147 милијарди евра до краја године. Ова добротворна организација позвала је на стални порез на неочекиване приходе од најмање 50 одсто на профит који прелази 10 одсто поврата на инвестицију.
ЕУ се бори са кризом трошкова живота, коју је погоршала њена одлука почетком 2022. године да постепено обустави испоруку руских енергената као одговор на сукоб у Украјини.
Према подацима Европске комисије, руска нафта је чинила 27 одсто увоза сирове нафте блока, док је руски гас покривао 45 одсто потреба ЕУ почетком 2022. Немачки канцелар Фридрих Мерц је прошлог месеца признао да је губитак овог увоза допринео тренутним енергетским проблемима земље, али и даље не намерава да мења став Берлина о антируским санкцијама.
ЕУ је у међувремену наставила да обара рекорде у увозу руског течног природног гаса упркос циљу Брисела да га потпуно обустави. Белгија се, посебно, прошлог месеца истакла у ослањању на руске испоруке горива, објавио је Блумберг почетком августа.