Европа је на путу да уђе у хладније месеце са залихама гаса на најнижем нивоу у последњих 13 година, што је изазвало панику међу трговцима енергентима. Залихе гаса биле су попуњене 63 одсто у последњој недељи августа, што је знатно испод просека од 80 одсто, колико је иначе било претходних година у том периоду. Велика Британија је посебно изложена, јер је један од највећих потрошача гаса у Европи, а по попуњености складишта су међу најгоре рангираним земљама. Складишта гаса у ЕУ се муче да се приближе смањеном циљу од 80 одсто до почетка грејне сезоне.
Хладан крај прошле зиме и већа него уобичајено производња електричне енергије из гаса, током топлотних таласа у Европи, овог лета су такође допринели исцрпљивању гаса у блоку. Према подацима које је објавио Ројтерс, средином јула, тик пре него што су уведене нове европске санкције, највећи купци руског течног нафтног гаса били су Француска, Белгија и Шпанија.
Медији су недавно објавили да је прекид снабдевања Европе "Северним токовима", уколико се посматра укупна термоенергетска вредност гаса који је кроз њега пролазио, еквивалент производњи енергије из чак 80 нуклеарних електрана и тај податак најбоље осликава колико је за Европу био значајан увоз јефтиног руског гаса.
Стручњак за енергетику Велимир Гавриловић је у емисији "Данас на РТ" рекао да технички, Европа можда може да надомести те количине енергената, али да је велико питање по којим ценама ће то бити после испоручено потрошачима.
"То ће поскупети енергенте за крајње купце. Европа је на око 65 одсто залиха природног гаса. Њихов капацитет је око 104 милијарде кубних метара гаса, а тренутно су на око 68 милијарди кубика", рекао је Гавриловић.
Он је објаснио да није исто попуњавати складишта у августу, када је потражња мања и у септембру, када расту и потражња и цене. Додао је да, нема другог начина да се из Норвешке допреми гас, осим танкерима, као и из Америке.
"Течни нафтни гас је и до три пута скупљи од природног и САД су профитирале његовом продајом у Европи. ЕУ сада треба још око 360 танкера за грејну сезону, односно четири танкера дневно. То је могуће технички извести, али ви немате само попуњавање складишта, већ део морате директно одмах да усмерите и на потрошњу и ту онда долазимо до проблема. Дакле, технички је могуће, али видећемо да ли је практично изводљиво. Вероватно ће гаса бити довољно, али питање је колике ће бити цене", објаснио је Гавриловић.
Он је подсетио да је пре америчко-израелске интервенције у Персијском заливу и бомбардовања Ирана цена гаса била око 30 евра по мегават-сату, а да је сада више од 70 евра.
Гавриловић је указао да 104 милијарде кубика гаса покрива око трећину годишње потрошње овог енергента у ЕУ, али да та количина покрива око 50 одсто укупне зимске потрошње и када је попуњеност на 100 процената.
"Цену плаћају грађани ЕУ и зато се и буне. Трошкови грејања су крајем претходне грејне сезоне већ значајно поскупели. То су велики удари на буџете, не само привреде, него и грађана", казао је стручњак за енергетику.
Велимир Гавриловић је указао да у ЕУ не постоји иницијатива за обнову "Северног тока", већ само идеја да се по сваку цену јефтини руски енергенти замене за скупе америчке.
"Уколико неке опозиционе снаге буду преузеле управљање тим државама, доћи ће и до таквих иницијатива. Чак и неки амерички аналитичари, независни од Вашингтона очекују, ако АфД буде преузео власт, да ће се врло брзо направити договор између Немачке и Русије о успостављању гасних коридора. Остаје да се види колико ће то брзо моћи да се уради. Капацитет оба "Северна тока" је довољан да се потпуно напуне европска складишта. ЕУ се самоизоловала од тих енергената", подсетио је Гавриловић.
Руски стручњак за енергетику Игор Јушков са Финансијског универзитета и Националног фонда за енергетску безбедност је рекао да ће одрицање од руског гаса убрзати деиндустријализацију ЕУ. Он је указао да дефицит на европском тржишту већ постоји, јер је Катар, који је трећи највећи произвођач гаса на свету обуставио испоруке Европи.
"Европљани од 1. јануара желе да се одрекну и руског течног гаса и мораће некако да га надокнаде. Уз низак ниво резерви у европским складиштима, све то ствара услове да цене током зиме остану на веома високом нивоу, што значи да ће морати да троше залихе из складишта и пролеће 2027. ће дочекати са испражњеним складиштима. То значи да ће следећег лета морати да купују много гаса да за следећу зиму. Велика потражња, подразумева и раст цена. А то што цене енергије остају високе доводи до деиндустријализације, јер се компанијама једноставно не исплати да производе своју робу. Они постају неконкурентни на глобалном тржишту", казао је Игор Јушков.