Полупразна европска складишта гаса наговештавају нову енергетску кризу пред почетак грејне сезоне, док надлежни у Србији тврде да за нас "нема зиме". За разлику од већег дела ЕУ, Србија у грејну сезону улази са знатно повољнијом ситуацијом када је реч о залихама гаса, а Влада Русије је у четвртак саопштила да су Русија и Србија разговарале о продужењу испорука руског природног гаса Србији по садашњим повољним условима, као и о продужењу трајања уговора.
Складиште Банатски Двор је већ крајем јула било попуњено више од 90 одсто, док је директор "Србијагаса" Душан Бајатовић половином августа изјавио да су домаћи складишни капацитети у међувремену практично попуњени и да се додатне количине складиште у Мађарској.
Према његовим речима, Србија има довољно гаса за предстојећу зиму и снабдевање није угрожено ни када је реч о количинама, ни о капацитетима. Бајатовић је такође поручио да се, упркос расту цена гаса на европском тржишту, не очекује повећање цена за домаћинства у Србији. Када је у питању снабдевање гасом, оно је сигурно до краја септембра, када истиче тромесечни уговор са Руском Федерацијом. Иако стручњаци за енергетику очекују да ће тај аранжман бити продужен, напомињу да се повећавају притисци ЕУ.
Стручњак за енергетику Велимир Гавриловић истиче да је у актуелној ситуацији, када Европа дочекује зиму са готово полупразним складиштима, за Србију важно што има гасни аранжман са Руском Федерацијом и што имамо енергенте по значајно нижим ценама у односу на остале европске земље. Он напомиње да лицемерно делују захтеви Брисела да се и Србија, по њиховом рецепту, одрекне руских енергената и да гас купује од других, ако уопште успе да га обезбеди, и то по троструко вишим ценама. Напомиње да не би требало да нас чуди инсистирање ЕУ да се одрекнемо руског гаса, јер је Европа сама себи већ урадила, то што сада покушавају са Србијом.
"Треба остати чврст и борити се за интересе Србије и српске привреде, а то значи покушати испословати нови гасни аранжман са Руском Федерацијом на што дужи рок. Ти рокови су тренутно кратки из више разлога. Сви се надају да ће у неком тренутку да се потпише неки мало дугорочнији уговор или бар средњорочни аранжман на шест месеци или годину дана, мада би идеално било да то буде на три године, као што је некада био случај. Европска унија условљава, али и са наше стране се повлаче чудни потези и посета Владимира Зеленског пре неколико недеља не доприноси неком напретку у тој енергетској сфери између Русије и Србије", рекао је Гавриловић за РТ Балкан.
Потпредседник Владе Руске Федерације Александар Новак одржао је, у оквиру Источног економског форума, радни састанак са лидером Покрета социјалиста и председником Надзорног одбора државне компаније "Србијагас" Александром Вулином, током којег су, између осталог, разматрана питања продужења испорука руског природног гаса Србији под повољним актуелним условима, као и повећања трајања уговора. Вулин је истакао значај дугорочног билатералног партнерства са Русијом и тражио је продужење гасног аранжмана за Србију под најповољнијим условима.
"За нас је увек било важно што Русија остаје транспарентан и поштен добављач енергената за Србију. Никада нисте дозволили да Србија осети проблеме када је у питању снабдевање енергентима. Када је реч о енергетици, важно нам је да Србија може да се ослони на Русију. Хвала вам што бринете о нама", рекао је Александар Вулин.
Шансе за потписивање новог дугорочног уговора на пет или десет година између Србије и Русије тренутно нису велике, пре свега због притиска западних санкција и регулаторних правила Европске уније. Уместо дугорочног споразума, гасни аранжман између "Србијагаса" и "Гаспрома" сведен је на краткорочна продужења на три до шест месеци. Москва сигурно не би имала проблем да обезбеди Србији дугорочне гаранције за снабдевање гасом, али је у тренутној атмосфери то тешко одрживо.
Актуелни аранжман обезбеђује Србији стабилне испоруке и повољну цену, а највећа кочница за дугорочни аранжман су америчке и европске санкције. Нафтна индустрија Србије (НИС), која је у већинском руском власништву, под сталним је притиском Вашингтона, због чега се интензивно преговара о преносу власништва на мађарски МОЛ како би се избегла блокада рада Панчевачке рафинерије.
Већи проблем је одлука Европске уније о забрани увоза руског гаса до краја 2027. године, која додуше не обавезује директно треће земље, али директно утиче на руту снабдевања. Руски гас до Србије стиже искључиво преко Бугарске и Мађарске, које су чланице ЕУ. Од 1. јануара 2027. године ЕУ уводи строга правила која онемогућавају компанијама у ЕУ да користе гас руског порекла. То значи да би доток руског гаса овим путем могао бити физички онемогућен или административно блокиран.
"Србија није чланица ЕУ и нема обавезу да примени њихове декларације и одлуке, али с обзиром да је званично и даље на путу придруживању ЕУ и земља кандидат, онда они очекују да се спољна политика Србије уподоби спољној политици ЕУ, па и у сфери енергетике и отуда ти притисци да се одустане од руског гаса", објаснио је Велимир Гавриловић.
Он је указао да би Бугарска могла бити "најслабија карика" пошто је чланица ЕУ, јер би Брисел могао да утиче на њу да забрани транзит руског гаса за треће земље у неком тренутку и да би то могао да буде ризик за нас када је у питању снабдевеност тржишта гасом.
"Србија реално нема алтернативу руском гасу. Ми немамо терминале за течни природни гас, а не бисмо желели ни да плаћамо двоструко или троструко вишу цену. Имамо ту интерконекцију са Бугарском, али њен капацитет је 1,8 милијарди кубних мера годишње, што је око 50 одсто годишње потрошње и то не задовољава потребе Србије. То је технички капацитет, али реално толико гаса нема, него можемо да вучемо ове године око 400 милиона кубних метара азербејџанског гаса кроз ту интерконекцију са Бугарском, преко ТАНАП-а", казао је Гавриловић.
Он је рекао и да је пројекат изградње гасне електране у Нишу са Азербејџаном добар и да су они обећали да ће повећати испоруке гаса за Србију, али да би то повећање отишло за потребе тог постројења, а да бисмо остали на истом нивоу када су потребе осталих потрошача.
"У неком средњем року ми немамо алтернативу за "Турски ток" којим добијамо руски гас", поручио је Гавриловић.