Европи недостаје кукуруза – а Украјини очајнички треба начин да своје жито пласира на тржиште. Па ипак, фармери који су најбоље позиционирани да профитирају су хиљадама километара далеко, у Сједињеним Државама.
Амерички председник Доналд Трамп је продају веће количине
америчке пољопривредне робе у иностранству учинио централним делом своје трговинске агенде. Сада, из разлога који немају много везе са царинама или трговинским споразумима, Европа би могла да пристане на његове услове.
Топлотни таласи и суша смањили су усеве кукуруза широм Европе, због чега ће блок морати да увезе милионе тона више кукуруза за исхрану својих свиња, пилића и стоке. Украјина, традиционално један од највећих добављача ЕУ, обично би била главна полазна тачка за купце.
Међутим, украјински напади на цивилне мете у Русији, подстакли су одговор Москве – затварање лука на Црном мору и, ефикасно, заустављање бродског транспорта. А превоз огромних количина јефтиног, гломазног жита преко Европе друмским и железничким путем је спор и скуп.
За Украјину, последице су драматичне. Министар пољопривреде Тарас Висоцки пожалио се "Политику" да ће, ако црноморска рута остане затворена, најмање 30 милиона тона пољопривредних производа, вредних више од 10 милијарди долара, остати неизвезено.
"То би могло довести до смањења БДП-а и до 5 процената", рекао је Висоцки.
ЕУ очекује да ће увести око 25 милиона метричких тона кукуруза између јула ове године и следећег јуна, у односу на 19,3 милиона у претходних 12 месеци, након што је домаћа производња пала за око 10 милиона тона, према речима Луиз Боги, портпарола Европске комисије за пољопривреду. Украјина обично испоручује око половине увозног кукуруза блока, додала је.
Амерички кукуруз је већ добијао на значају раније ове године, потпомогнут добрим родом у САД и ниским ценама. У јулу и августу, чинио је више од две петине увоза ЕУ, испред Украјине. Руски притисак на украјински бродарски саобраћај сада би могао да усмери још више новог европског пословања ка америчким произвођачима.
Јефтин кукуруз, скупо путовање
Али ако Европи треба кукуруз, а суседна Украјина га има, зашто једноставно не превозити кукуруза копном?
Одговор почиње неугледном чињеницом о житарицама. Оне су гломазне, не вреде много по тони и превозе се у огромним количинама, што чини јефтин транспорт неопходним.
Пре последњих поремећаја, морске луке су управљале око 90 процената пољопривредног извоза, укључујући велики део кукуруза продатог купцима у Шпанији, Италији и Холандији. "То је био најјефтинији начин", рекао је Висоцки.
Сада је дошло до де факто заустављања пољопривредног извоза преко Одесе и околине. Железнице, путеви и река Дунав одржавају део трговине, али не могу да замене количине које се обично превозе морем. У августу је Украјина извезла само око трећину онога што би могла да извезе под нормалним условима.
А трошкови тих заобилазних путева брзо се нагомилавају.
Украјинско удружење агробизниса УЦАБ процењује да замена морског транспорта додаје око 41 евро за сваку превезену тону. У односу на количине које Украјина треба да преусмери, то би износило више од 1,1 милијарде евра додатних трошкова транспорта.
А и географија је незгодна. Многа места којима је сада потребно више кукуруза налазе се у западној и централној Европи, далеко од Украјине и навикла су на увоз житарица које се испоручује бродом, а не превози преко континента камионима или возом.
Резултат може изгледати готово апсурдно на мапи. Кукуруз преко Атлантика много лакше и јефтиније стиже до ЕУ него жито из суседне Украјине.