Нови напади Хута на енергетска постројења у Саудијској Арабији и све веће тензије око Ормуског мореуза поново су уздрмали светско тржиште нафте. Цена барела приближила се граници од 100 долара, а раст цена отвара питање колико би нови поремећаји могли да погоде и тржиште горива у Србији?
Јелица Путниковић, уредница портала "Енергија Балкана" оцењује да тренутну цену нафте одређује комбинација више фактора, али да су дешавања у Ормуском мореузу тренутно најважнија. Она је навела да додатни ризик представљају напади Хута, који би могли да доведу до даљег ширења кризе и додатно угрозе енергетску инфраструктуру и транспорт.
На цену нафте, међутим, не утичу само директни поремећаји у снабдевању. Значајну улогу имају и политичке поруке, посебно из Вашингтона. Подсетила је на изјаве Доналда Трампа о Ирану и оценила да оне имају и унутрашње политичку димензију, с обзиром на предстојеће изборе у САД.
Указала је да су бензин и дизел у САД достигли рекордне нивое, а Америка је почела да користи и сопствене резерве. У том контексту помиње се и могућност интензивирања производње нафте у Венецуели, као и већи пласман деривата из рафинерија у Мексичком заливу.
Цена нафте већ је у претходном периоду достизала готово 120 долара за барел, након чега је пад испод 100 долара донео извесно олакшање на тржишту. Ново заоштравање ситуације на Блиском истоку сада поново буди страх од снажнијег раста.
Путниковић сматра да би даље погоршање ситуације у Ормуском мореузу могло да гурне цену нафте изнад 100 долара. Наглашава да је у овом тренутку веома тешко давати поуздане прогнозе, јер се ситуација на терену мења из дана у дан.
Питање НИС-а
Важно питање за Србију остаје и решавање власничке структуре НИС-а и договор између "Гаспромњефта" и мађарског МОЛ-а. Путниковић очекује да би решење могло да буде постигнуто током септембра, али коначну одлуку, како је подсетила, доноси амерички ОФАК. Додаје да би евентуално продужење лиценце и после септембра било важно за стабилност снабдевања, али да стално пролонгирање ствара проблем самој компанији.
"НИС нема проблем да ради са овим што може, али не може да планира шта ће бити за две, три године док не буде коначно решено питање већинског власника", истакла је Путниковићева.
Када је реч о гасу, Србија зиму дочекује са релативно повољном ситуацијом у складиштима, али ће много зависити и од будућег гасног аранжмана са Русијом. Путниковић се нада да ће договор бити продужен, макар на неколико месеци, а можда и за целу грејну сезону.
Посебну пажњу, према њеним речима, заслужује тржиште дизела. Поред скупље сирове нафте, проблем представља и мањак деривата. Поједине земље ограничавају извоз дизела, док Русија због напада на рафинерије из Украјине, како је навела Путниковић, чак увози одређене количине дизела из азијских земаља. То додатно смањује понуду на светском тржишту.
"Цена ће зависити и од понуде и од потражње", истакла је Путниковић.
Европа је посебно изложена ризику јер не купује руску нафту и деривате, док би додатни проблем могла да представља и отежана испорука горива из Индије због ситуације у Ормуском мореузу и Црвеном мору.
Када је реч о Србији, тренутно нема разлога за страх од несташице горива, али раст цена на светском тржишту остаје ризик, напомиње Путниковић.
Проблем представља низак водостај Дунава, који отежава допремање готових деривата речним путем. Ипак, Путниковић истиче да је значајно то што НИС до краја септембра може да увози сирову нафту, па не очекује проблеме са физичким снабдевањем домаћег тржишта.
"Нема опасности да ће доћи до мањка деривата на нашем тржишту. Наравно, цена је упитна", рекла је уредница портала "Енергија Балкана".