Европљане можда ове године неће грејати руски гас у количинама у којима је то било раније, али ће покушати да се утопле у џемперима плетеним у Руској Федерацији. Инсистирање на одрицању од јефтиних енергената из Москве, гурнуло је Европу у други сектор, па су пред почетак зимске сезоне драстично повећане количине текстила и одеће од вуне које су земље ЕУ купиле из Русије.
Према подацима "Евростата" које је анализирала РИА Новости Европска унија је нагло повећала увоз плетене одеће у јулу, чиме је обим достигнао највиши ниво од октобра 2001. године. А, иначе, званична европска статистика показује, не само да се нису одрекли ни руског гаса, већ да у више земаља ЕУ расте и увоз овог енергента.
Европска унија је у јулу увезла џемпере, пуловере, кардигане, прслуке и другу плетену робу из Русије у вредности од 1,18 милиона евра, што је драстично више у односу на претходне месеце, када је вредност овог увоза износила само неколико хиљада евра. У јуну ове године је, на пример, био само 1.300 евра, а у истом месецу прошле године 14.300 евра.
Као резултат тога, јулски увоз је био највећи од октобра 2001. године, када су земље ЕУ купиле плетену одећу из Русије у вредности од 1,3 милиона евра.
Европљани су првенствено куповали кашмир који су платили 1,16 милиона евра, док су за вуну издвојили 22.000 евра. Италија је била главни и највећи купац плетених производа.
Европска унија иначе, у својим пакетима санкција, није увела потпуну, општу забрану на увоз гардеробе и текстила из Руске Федерације на нивоу целе ЕУ.
Претходно је, као део 21. пакета санкција, ЕУ изузела руско крзно од самура од забране увоза, фактички признавши да се оно не може заменити. Ова измена је направљена у уредби ЕУ о санкцијама, објављеној 23. јула у Службеном гласнику Европске уније.
Изузеће је договорено само три месеца након што је Европска унија први пут увела потпуну забрану увоза руског крзна. Ажурирана верзија уредбе наводи да се "забрана односи на обрађена крзна, са изузетком самурског". Међутим, није објашњен разлог за овакву одлуку.
У међувремену, "Еурактив" је објавио, позивајући се на високог званичника ЕУ, да је изузеће направљено на захтев Италије и Грчке, а да је Европска комисија објаснила ублажавање санкција рекавши да је "очигледно самурско крзно веома тешко набавити негде другде". Према публикацији, Италија и Грчка су међу највећим европским увозницима скупог самурског крзна. Тако је, упркос политици даљег пооштравања санкција против Русије, Европска унија била приморана да направи изузеће за једно од највреднијих руских извозних крзна због недостатка упоредиве алтернативе на глобалном тржишту.
Крзно самура је најскупље и најцењеније крзно на свету, познато по изузетној мекоћи, сјају и дуготрајности. Кроз историју је било резервисано само за краљевске породице и данас представља изузетан статусни симбол.
(Не) треба им, а купују све више
Према подацима "Евростата" Европска унија је у периоду од јануара до јула ове године купила руски гас који се транспортује гасоводом у вредности од 3,4 милијарде евра, а течни природни гас у вредности од 5,15 милијарди евра. Чланице ЕУ су на куповину руског гаса потрошиле 8,6 милијарди евра, што је 2,6 одсто мање него у истом периоду прошле године.
У јулу су чланице ЕУ за руски течни природни гас платиле 607 милиона евра, а главни увозници били су Француска (365 милиона), Белгија (92 милиона) и Шпанија (78 милиона). Руски гас који се испоручује гасоводима чланице ЕУ су у јулу платиле 512 милиона евра.
Удео руског течног природног гаса у укупном увозу чланица ЕУ у јулу је износио 18,6 одсто, а на првом месту су Сједињене Америчке Државе са уделом од 53,9 одсто. Удео руског гаса из гасовода у Европској унији у јулу је износио 10,9 одсто. Прва је Норвешка са 36,3 одсто, а следе је Алжир са 21,7 и Велика Британија са 19,3 одсто.
Француска је у јулу повећала увоз руског гаса за 42 одсто у односу на претходни месец и први пут од маја постала његов највећи увозник међу земљама Европске уније, показују подаци Евростата. На годишњем нивоу, француски увоз руског гаса повећан је 2,1 пут, на 364,9 милиона евра. Француска из Русије увози искључиво течни природни гас. На другом месту је Мађарска, која руски гас добија гасоводима. Њен увоз је у јулу смањен за 22 одсто у односу на јун и седам одсто на годишњем нивоу, на 171,4 милиона евра. Грчка је била трећа са увозом од 132,4 милиона евра, двоструко већим него у јуну и 20 одсто већим него годину дана раније.
Бугарска је увезла руски гас у вредности од 118,8 милиона евра, док је Белгија, која је у јуну била највећи купац, пала на пето место пошто је увоз смањила готово три пута, на 91,6 милиона евра. Словачка је гасоводима увезла руски гас вредан 89,6 милиона евра, што је 21 одсто мање него у јуну, али 162 одсто више него годину дана раније. Шпанија је увезла течни гас за 77,9 милиона евра, Холандија за 37,8 милиона, док је Португалија, први пут од фебруара, купила руски гас у вредности од 34,4 милиона евра.
Да план ЕУ о одрицању од руских енергената не тече како су бирократе из Брисела замислиле потврдио је пре неколико дана и ревизорски извештај. Четири године након што је Европска унија покренула план за прекид своје зависности од руске нафте и гаса и убрзавање транзиције ка чистој енергији, ревизија коју је у среду представио Европски ревизорски суд (ЕЦА) навела је да план тог блока у великој мери не остварује своје амбиције.
"Јуроњуз" је пренео да ревизија ЕЦА долази као ударац Бриселу, који је искористио сукоб у Украјини да одбаци ослањање на јефтина увезена фосилна горива из Москве, највећег добављача ЕУ до 2022. године, и убрза "Зелени договор" тог блока, његов водећи план за енергетску и климатску транзицију, како би постао климатски неутралан до 2050. године.