Јавни дуг Француске могао би током 2026. године да достигне рекордних 119,3 одсто бруто домаћег производа, док се за наредну годину прогнозира његов даљи раст на 121,7 одсто БДП-а, саопштило је француско Министарство финансија.
Најновије процене представљају још један показатељ убрзаног погоршања јавних финансија друге највеће привреде еврозоне: oднос дуга и БДП-а Француске у 2025. износио је 115,7 одсто, док је још 2019. био мањи од 100 одсто.
Министарство очекује да ће буџетски дефицит на крају ове године износити 5,4 одсто БДП-а. Премијер Себастијен Лекорни раније је изјавио да би дефицит у 2026. требало да буде "знатно мањи" од 5,5 одсто.
Како би спречила даље измицање дефицита контроли, француска влада планира да у буџет за 2027. уврсти мере штедње вредне 54 милијарде евра. Лекорнија, међутим, очекује тешка борба у дубоко подељеном парламенту, али и растући притисак грађана незадовољних високим трошковима живота.
Да су забринути и инвеститори указује и стање на тржишту обвезница. Разлика између каматних стопа по којима се задужују Француска и Немачка премашила је један процентни поен, први пут од дужничке кризе у еврозони.
Тржишта тако Француској, уочи избора наредне године, већ испостављају рачун за године живота на дуг.